Još od vremena kada je predstavljao granice Rimskog carstva, Dunav je važio za jedan od najvažnijih plovnih puteva Evrope.
Posle Volge je najduža reka u Evropi.
Prolazi kroz 10 različitih država ili makar pored njih, a krasi i brojne prestonice poput Beča, Beograda, Budimpešte i Bratislave.
Prema određenim podacima, Dunav protiče brzinom od 4 kilometra na sat, i da bi od izvora u Nemačkoj "stigao" do Zemuna potrebno je da prođe 17 dana.
Na svom izvorištu u Švarcvaldu, gde nastaje od reka Brege i Brigaha, Dunav je uski planinski potok, ali kako se ide dalje, on dobija na brzini i zapremini, pa snabdeva vodom više 300 pritoka. Dok Dunav dospe u klisure Gvozdene kapije između Srbije i Rumunije, postaje široka, duboka, moćna sila, a ta dubina varira, pa premašuje i 80 metara.
Još za vreme Starih Grka su se tim rutama prevozila vina, alati, zlato i oružje, kao i robovi.
Dunav je svedok starih imperija i carstava, prvih naselja, dom prvih ribolovaca i dom arhitektonskih poduhvata – Sečenijev lančani most, Trajanov most, kao i nekolicine tvrđava u Srbiji.
Bač, Kladovo, Smederevo, Beograd, Novi Sad ili Ram su mesta gde je Dunav bio poslednja granica odbrane.
Šta je Andersen pisao o Dunavu?
Slavni danski pisac, Hans Kristijan Andersen, koga znamo po mnogim bajkama poput "Male sirene", "Ružnog pačeta", "Palčice", "Snežne kraljice" i "Carevog novog odela", bio je i vrsni putopisac.
On je na Đerdapu boravio 1838. godine i tada je napisao reportažu o svom putovanju Dunavom, nekada plitkom i kamenitom rekom na deonici naspram Rumunije.
Iz tog teksta danas može lakše da se razume zašto su kasnije kopani kanali kako bi brodovi nesmetano mogli da se kreću.
Ovako je Andersen doživao prvo svoje dunavsko putovanje:
"Ovde počinje Đerdap, koji većina putnika opisuje kao deo Dunava kojim je nemoguće gotovo ploviti zbog snažnih brzaka. Ovde su moćni vrtlozi gutali čamce i razbijali lađe u komade... Naš kapetan je prešao na pramac broda, koji je vuklo pedesetak i više Srba, krećući se polako stazom duž reke i pretežući konopce i lance. Nekoliko brodića bilo je privezano uz obalu, pa su siroti Srbi morali da skaču kao gazele s brodića na brodić, da potežu i potežu, a potom da skaču u svoje lake čamce i sa konopcem oko pasa, veslajući i vukući i nas i sebe, uzvodno… Najopasniji deo prolaza kroz Gvozdena vrata počinje nešto ispred gradića Kladovo. Svi putnici su tu prešli na obalu. Na lađi su ostali samo kapetan i dva mornara. Nije nas s broda oterala opasnost neogo nas je s njega namamilo zelenilo šuma. Ovde je sveže, stenovito i lepo", opisao je u "Bazaru jednog pesnika", putopisnoj prozi u kojoj je opisano putovanje duž Sredozemlja, Donjeg i Srednjeg Dunava, Srbiji i drugim zemljama.
I u Srbiji obeležen Međunarodni dan Dunava
"Već 20 godina se 29. jun obeležava kao Međunarodni dan Dunava, a tome se pridružujemo i mi sa resornim institucijama. Odajemo na taj način počast reci koja kroz našu zemlju teče dužinom oko 580 kilometara. Na celom tom toku je plovan, a naših 27 lokalnih samouprava izlazi na Dunav te je vrlo značajan za našu zemlju, ali i celu Evropu pošto ima najveći energetski, transportni i industrijski potencijal", naveo je za EUpravo Zato Goran Puzović, direktor JVP "Srbijavode".
Kako je dodao, duž celog toka su izgrađeni nasipi koji brane teritorje koje su na meti potencijalnih poplava.
"Nekad je Dunav lep, a nekad je brz, moćan i ljut, ali mi imamo zadatak da branimo sve naše ljude i imovinu, ali i da brinemo o njegovom kvalitetu i da pokušamo da generacijama koje dolaze ostavimo plavi ili zeleniji Dunav, makar za jedan promil"
Plovidbom brodom na reci Dunav, tokom koje su prezentovani ključni projekti od velikog značaja za ceo region dunavskog sliva, izložbom "Sa beogradskih reka" autorke Gordane Karović, kustoskinje Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, i dečijim programom tokom kog su najmlađi posetioci imali priliku da se edukuju o najbitnijim ekološkim temama, svečano je obeležen Međunarodni dan reke Dunav u organizaciji JVP "Srbijavode", u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republičkom direkcijom za vode.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Livija Pavićević istakla je Republika Srbija je jedna od potpisnica Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, koja je potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji i od 2004. godine ovaj datum se tradicionalno obeležava i u Srbiji.
"Naša država poštuje svoje međunarodne obaveze u okviru evropske agende i radi na usklađivanju svoje vodne politike sa standardima Evropske unije, što uključuje i usvajanje evropskih direktiva o vodama", istakla je Pavićevićeva.
Kako je istakla za naš portal, saradnja sa evropskim institucijama je veoma važna jer ne samo da omogućava pristup fondovima i resursima koji mogu dosta da pomognu u razvoju i očuvanju naše životne sredine.
Međunarodna saradnja Republike Srbije u oblasti voda igra ključnu ulogu u unapređenju održivog upravljanja vodnim resursima, zaštiti životne sredine, smanjenju rizika od poplava i suša, kao i u postizanju ciljeva održivog razvoja.
Ova saradnja odvija se na različitim nivoima, uključujući bilateralne odnose, regionalne inicijative i partnerstva sa međunarodnim organizacijama.
(EUpravo Zato)
