Priču o sejanju oblaka su raširili mediji, a šta je zaista bio uzrok ekstremnih padavina u Dubaiju?

U poslednje dve nedelje, snimci poplavljenih pustinjskih prostranstava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), aviona koji sleću na poplavljenu pistu i tržnih centara punih vode, retko su koga zaobišli.

Glavni krivci za padavine u Dubaiju su kompleksna atmosferska kretanja

Hajde prvo da odgovorimo na pitanje zašto su nas uopšte iznenadile poplave u UAE, odnosno, zašto su pustinjske oblasti takve kakve jesu – suve.

U oblastima gde se nalaze pustinje, što je otprilije na 10 do 30 stepeni geografske širine, postoji opšte silazno kretanje u atmosferi. Vazduh sa visine, koji je suvlji, dodatno biva kompresovan na manjim visinama i time zagrejan, što dovodi do toga da u tim geografskim širinama često postoji neka vrsta pustinjske klime.

Naravno, zbog toga nas i iznenađuje podatak da je 15. aprila u Dubaiju palo više kiše nego što u proseku padne za godinu dana.

Ono što se dogodilo u danima pre samih poplava, a na šta je struka ukazivala, jeste da je došlo do spuštanja tzv. mlazne struje neuobičajeno daleko na jug, što je poremetilo prethodno opisano stanje u atmosferi. Vlažan vazduh sa severa Indijskog okeana je došao do pustinje i time su se ostvarili uslovi za formiranje savršene oluje, tzv. mezorazmernog konvektivnog sistema (MKS).

MKS prestavlja konvektivni oblačni sistem (što znači: čine ga grmljavinski olujni oblaci) koji je sačinjen od niza pojedinačnih konvektivnih elemenata, organizovanih u celinu koja je u stanju da veoma efikasno troši raspoloživu energiju, i na taj način traje i po nekoliko sati.

Tokom svog životnog veka ovakav sistem potroši nekoliko desedina ili čak stotina hiljada kilotona vodene pare (~50.000.000.000 kg) koja se iskoristi za formiranje i izlučivanje padavina.

Poplave nemaju nikakve veze sa praksom "sejanja oblaka", već sa činjenicom da gradovi kao što je Dubai nisu napravljeni da "prime" ovoliko kiše

Ništa od ovoga ne bi ni bio toliki problem da je infrastruktura gradova u Emiratima dizajnirana za ovakve vremenske prilike, pa bi kanalizacija, na primer, deo padavina uklonila sa ulica gradova.

Međutim, nije tako – gradovi kao što je Dubai izgrađeni su za klimu u kojoj su ovakve pojave retkost.

Zatim, kako to obično biva kada se dogode ovakve situacije, mediji i izvori sa društvenih mreža čiji je modus operandi senzacionalističko izveštavanje su, namerno ili nenamerno, počeli da iznose neproverene ili poluproverene informacije.

Ovakve informacije gotovo uvek izazovu veliko interesovanje i ironično, naširoko prihvatanje u široj javnosti.

U ovom slučaju se brzo proširila ideja da je krivac za natprosečne padavine i poplave – zasejavanje oblaka, metod koji se koristi u UAE od devedesetih godina prošlog veka kao metod da se veštački utiče na povećanje padavina. Čak i nakon saopštenja Nacionalnog centra za meteorologiju UAE, u kojem se potvrđuje da nije bilo zasejavanja oblaka tokom ovog ekstremnog događaja, društvenim mrežama nastavila je da se prenosi ista priča.

Nije bila dovoljna ni izjava pojedinih profesora sa Univerziteta u Redingu, koji inače predstavlja jedan od najznačajnih centara u svetu koji se bavi naukom o atmosferi, već se u pojedinim medijima moglo pročitati kako ovaj centar "poriče" odgovornost za poplave, kao da je uopšte postojalo nesto za poricanje. To je tehnika koju često vidimo u krugovima pseudonauke.

Zasejavanje oblaka se odnosi na veštačku modifikaciju vremena sa ciljem da se povećaju količine padavina na mestima gde je to potrebno ili smanje štete od grada. Zasejavanje sa ciljem povećanja padavina se vrši širom sveta, npr. na mestima gde postoji problem sa vodosnabdevanjem ili kao investicija u smislu povećanja rezerva vode koje se mogu koristiti za proizvodnju električne energije.

Ova tehnika je jako komplikovana i ogleda se u tome da se u konvektivni oblak u određenoj fazi njegovo ranog razvoja ubace čestice pomoću raketa ili aviona, uglavnom raznih tipova soli, koje se ponašaju kao tzv. higroskopne čestice i time "prikupe" malo više vodene pare iz atmosfere i time potencijalno formiraju više padavina.

Naravno, ovaj metod ne predstavlja nikakvo magično rešenje u proizvodnji i kontrolisanju padavina, a njegova efikasnost se meri u procentima. Tako da nikako ne možemo očekivati da se ovim postupkom postignu efekti poplave koja se desila, čak i ako zanemarimo činjenicu da tog dana nije bilo zasejavanja oluje, i da se zasejavanje po projektu UAE ne vrši na olujama kao što je ona koja je sredinom aprila pogodila ovu oblast.

Slična situacija postojala je i 2014. u Srbiji: i pored upozorenja i meteoroloških objašnjenja, društvenim mrežama širile su se teorije zavere

Slične otporne dezinformacije imali smo i 2014. godine.

Tada je u medijima i na društvenim mrežama bilo najava i upozorenja na očekivane velike količine padavina nekoliko dana pre tog 13. maja 2014, koji je obeležio početak poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini – događaj koji će generacije pamtiti po štetama koje za ove dve zemlje iznose ukupno oko 3 milijarde evra, masovnim migracijama i višegodišnjem mukotrpnom oporavku.

Međutim, tada su se na internetu pojavili vešto namontirani video snimci, koji su majske poplave na Balkanu povezali sa popularnom teorijom zavere HAARP. Naravno, kao i ovih dana u Dubaiju, i tada je meteorološka struka bila i više nego svesna realnih opadnosti.

Naime, prognoze Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF), a i one od Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), ukazivale su na velike količine padavina za period od 13. do 16. maja 2014. Dodatno, ako se uzme u obzir i veoma vlažan period koji je prethodio, pa je tlo već bilo zasićeno vodom, bilo je jasno da će doći do ekstremnih vremenskih događaja.

Povodom toga, Odsek za rane najave i upozorenja RHMZ-a 12. maja 2014. izdao je bilten sa objašnjenjem sinoptičke situacije i žutim, narandžastim i crvenim upozorenjima za padavine, za narednih pet dana. Dakle, struka je razumela situaciju – jer je ona bila posledica atmosferskih i drugih prilika, a ne nekakve neposredne ljudske intervencije – i znala da će doći do poplave i pre prvih kapi kiše.

Ovakve situacije odlično oslikavaju paradoks pseudonauke.

Neki teško prihvataju da je od preindustrijskog perioda u atmosferu emitovano 1700 milijardi (1.700.000.000.000) tona ugljen-dioksida, i da je to uticalo da se klima na Zemlji promeni, a da se s tim promenama očekuje sve više ekstremnih pojava kao što je ova.

Sa druge strane, prihvataju ideju da bi nekoliko letova aviona u jednom danu moglo da izazove količinu kiše veću od godišnjeg proseka.

Izvor:Klima101