Prema podacima Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena, dvanaestomesečni period od juna 2023. do maja 2024. godine, obeležile su nadprosečne temperature pa je tako ovo i najtopliji period od početka vođenja evidencije 1940. godine, pokazuju podaci Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).
Prosečna temperatura u maju bila je 1,52 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a od juna 2023. do kraja prošlog meseca 1,63 stepena veća od tog nivoa.
Pariskim sporazumom i kasnijim međunarodnim dokumentima utvrđen je cilj da se globalno zagrevanje do kraja veka ograniči na 1,5 stepeni. Tako bi, u teoriji, naknadno zahlađenje moglo da vrati prosek ispod zadate crte.
Direktor Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena, Karlo Buontempo kaže da su pomenuti rekord i niz šokantni, ali da ne iznenađuje s obzirom na klimatske promene izazvane ljudskim faktorom.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ne smanje emisije koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, ovaj niz najtoplijih meseci biti zapamćen kao relativno hladan!
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres, kaže da su kompanije iz sektora fosilnih goriva su „kumovale klimatskom haosu, da naša planeta pokušava nešto da nam kaže, ali da je, izgleda, ne slušamo.
"I dalje pritiskamo planetu do krajnjih granica, obaramo globalne temperaturne rekorde i žanjemo oluju", kazao je on.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), verovatnoća da će bar jedne godine između 2024. i 2028. biti oboren temperaturni rekord postavljen 2023. iznosi čak 86 odsto.
2023. je bila najtoplija u poslednjih 125 hiljada godina
Takođe, podaci agencije UN-a pokazuju verovatnoću od 50 odsto da će temperature tokom čitavog petogodišnjeg perioda do kraja 2028. biti više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka iz predindustrijskog doba.
Osamdeset odsto od 380 relevantnih naučnika koje je anketirao list Guardian smatra da će temperatura pre kraja veka dostići 2,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
42 odsto njih misli da će rast čak premašiti tri stepena, dok je samo šest odsto optimistično da će klimatska akcija uspeti da ga ograniči na 1,5 stepeni.
"Najveća pretnja sa kojom se čivečanstvo suočava"
Gotovo svi stručnjaci za atmosferu i okeane, energetiku i poljoprivredu, ekonomiju i politiku pesimistično gledaju na budućnost.
Mnogi su rekli da se osećaju beznadežno, besno i uplašeno zato što države ne reaguju na globalno zagrevanje uprkos jasnim naučnim dokazima, a smatraju da je globalno zagrevanje najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo suočilo.
„To je najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo suočilo, sa potencijalom da uništi naše društveno tkivo i način života. Ima potencijal da ubije milione, ako ne i milijarde, izgladnjivanjem, ratovanjem za resurse, raseljavanjem", rekao je Džejms Renvik sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu.
Klimatska kriza već nanosi veliku štetu. Sjedinjene Države su pogođene toplotnim talasima uključujući šumske požare u Kaliforniji, a pritom je počala sezona uragana u Atlantiku.
U poslednjih mesec dana, poplave su odnele živote stotina ljudi u Avganistanu, Brazilu i Indoneziji.
U Indiji je na desetine ljudi preminulo zbog posledica ekstremne vrućine, najdužeg toplotnog talasa zabeleženog u ovoj zemlji.
Ipak, klimatska borba se mora nastaviti, koliko god visoko temperatura porasla, uz obrazloženje da svaki delić stepena manje sprečava veliku ljudsku patnju.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
