Svake godine nam se čini da su leta sve toplija i toplija i da se vrućina ne može izdržati.
Naravno, tu su klima uređaji da nam malo olakšaju muke, ali čak i oni učestvuju u tom začaranom krugu globalnog zagrevanja.
Evropljani se, inače, manje hlade na takav način nego stanovnici drugih kontinenata, ali podaci pokazuju da i te brojke rastu kako se obaraju temperaturni rekordi.
Broj rashladnih uređaja se od devedesetih udvostručio, a potreba za hlađenjem objekata se povećala četiri puta, naročito na severu.
Koliko su zastupljeni klima uređaji u Evropi?
Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), objavljenom 2018. na osnovu podataka iz 2016, Evropska unija je imala manje rashladnih jedinica nego Kina ili SAD.
Zabeležen je manji broj jedinica ukupno (96,5 miliona) i manji broj na svakih 1.000 stanovnika (20 uređaja na 1.000 ljudi).
Zanimljivo je da u čitavom svetu samo tri zemlje prednjače u posedovanju klima uređaja - Kina, Japan i SAD.
Međutim, IEA je procenila tada da će u EU do 2023. biti postavljeno 130 miliona uređaja, a do 2050. brojka će biti četiri puta veća.
Navodi se i da se klima uređaju češće postavljaju u komercijalnim zgradama nego u privatnim domaćinstvima dok je u SAD, Kini i Japanu situacija obrnuta.
Istovremeno, prodaja u Evropi za privatna domaćinstva brže raste nego u komercijalnim objektima.
Instaliranje klima uređaja i dalje je u određenim slučajevima pitanje luksuza. Ne računajući troškove ugradnje, tu su i povećane cene struje.
Istraživači sa Univerziteta Berkli u SAD i Manhajma u Nemačkoj su, na osnovu podataka iz 16 zemalja, utvrdili da je broj domaćinstava sa klima uređajima veći u bogatijim državama i da ih više kupuju oni bolje situirani.
Uprkos svemu, Eurostat je izvestio da klima uređaji trenutno čine samo 0,5 odsto potrošnje električne energije u evropskim domaćinstvima.
Kako klima uređaji utiču na samu klimu?
Korišćenje klima uređaja troši više energije, a dovodi i do većeg oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, posebno u gradovima, što dodadno zagreva vazduh.
Kako upozorava IEA, rashladni uređaji emituju oko milijardu tona ugljen-dioksida godišnje, od ukupno 37 milijardi koliko se oslobodi u čitavom svetu.
Rashlađivanje može da stvori veliki pritisak na elektromreže i ubrza emisije štetnih gasova, smatra Klara Kamarasa, naučnica iz iEA, preneo je Euronews.
"Velika potražnja za klima uređajima može da dovede do korišćenja neefikasne opreme koja intenzivno troši energiju. Njima su takođe potrebne velike količine vode, a neki modeli mogu da zagrevaju što je štetno po ozonski omotač", dodala je.
Potreba za hlađenjem zgrada se učetvorostručila između 1979. i 2022. u EU, naročito na severu kontinenta.
Ostrva toplote
Upotreba klima uređaja u gradovima posebnu pažnju stavlja na efekat "toplotnih ostrva". Klime hlade zgrade, ali tom prilikom oslobađaju i veliku količinu toplote u urbanim područjima, koja skladište toplotu i onda je ponovo emituju, posebno noću.
Jedna studija je pokazala da bi temperatura na ulicama Pariza porasla za 2,4 stepena tokom noći kada bi sve zgrade održavale sobnu temperaturu od 23 stepena tokom devetodnevnog toplotnog talasa sa vrednostima od 38 stepeni.
U tom slučaju bi se građani hladili još više, a onda bi nastao začarani krug koji bi se najverovatnije završio predlogom da se odustane od hlađenja objekata jednom za svagda.
Sada više ne možemo bez klima uređaja?
U pojedinim regionima klima uređaji su neophodni da bi se održali zdravlje i bezbednost građana.
"Neki puristi misle da ne treba uopšte da se hladimo tim uređajima, ali ja mislim da to nije izvodljivo", rekao je Robert Dubrou, direktor Centra za klimatske promene i zdravlje pri Univerzitetu Jejl.
Pristup klima uređajima već spasava desetine hiljada života godišnje, a rizik od smrti prouzrokovanih toplotnim udarima se smanjuje u domaćinstvima za 75 odsto.
Stručnjaci se slažu da ne treba ograničiti njihovu upotrebu već promovisati efikasnije sisteme i dati prioritet izolaciji zgrada i sadnji drveća.
(EUpravo Zato/Euronews)
