Grčku obasjava 50 odsto više sunčevog svetla po kvadratnom metru nego od, recimo, Nemačke pa tako ova zemlja ima jedan od najvećih potencijala za obnovljivu energiju u Evropi. To je uočeno i kod investitora jer se Grčka smatra jednom od od najatraktivnijih lokacija za ulaganja u obnovljive izvore energije u svetu, prenosi Dojče Vele.
Tokom protekle decenije udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji gotovo se udvostručio: sa 11 na 20 procenata, pre svega energijom vetra i Sunca.
Istovremeno, Grčka se postupno odriče fosilnih goriva pa je tako od 2005. smanjila emisiju gasova staklene bašte za 43 odsto.
Najbolje moguće rešenje
"Mi smo najbolje moguće rešenje za klimatsku krizu. Uzimamo stvari u svoje ruke, proizvodimo svoju struju demokratizujemo energetski sektor i imamo tranziciju na društveno pravedan i participativan način", objasnio je Takis Grigoriu, jedan od suosnivača Hyperiona.
Hyperion je obećao da će donirati fiksni deo svoje zarade domaćinstvima s niskim prihodima u Atini, kulturnom centru koji podržava afričku kulturu i narodnoj kuhinji koja hrani siromašne u blizini glavnog grada.
Kris Vretos, još jedan od osnivača, rekao je da su one "rešenje na raskrsnici dve velike krize s kojima se suočavamo: ekološkog uništenja i demokratskog nazadovanja."
Svaki od 130 članova Hyperiona ima jedan glas u svim procesima donošenja odluka zadruge.
Zadrugu čine profesionalci, ljudi koji vode mala preduzeća i ekolozi, a borili su se tri godine kako bi je pokrenuli.
Glavna solarna farma projekta nalazi se u blizini Stimfalije, 80 kilometara jugozapadno od Atine u blizini Korintskog zaliva na zemljištu iznajmljenom od lokalnog poljoprivrednika.
Kolektivna su uložili 330.000 evra za 925 solarnih panela kineske proizvodnje.
Kako funkcioniše energetska zajednica?
Struja je u Grčkoj izuzetno skupa. Grčka je 2022. imala najveće proizvođačke cene u EU toliko da Hyperion procenjuju da svoju investiciju mogu da isplate već za tri do četiri godine.
Električna energija koju stvara ova farma se tačno meri i dovodi u mrežu za elektrosnabdevanje. Članovima kolektiva se tako stvorena količina energije ne odbija sa njihovih računa za struju već prema udelu u ovoj investiciji i tako će to biti verovatno sledećih 25 godina - koliko se očekuje da će solarni paneli raditi.
Grčka je još 2018. donela zakonske propise o energetskim zajednicama, a prošle godine je zakon i dopunjen. Novi zakon podstiče inicijativu građana za stvaranjem čiste energije.
I prethodni zakon je omogućio firmama da se registruju kao energetske zajednice i deluju kao mali proizvođači energije. Od 2018. to je učinilo više od 1.000 privatnih preduzetnika.
To može pomoći i najsiromašnijima
Članovima Hyperiona je važno da istaknu kako su energetska zajednica, a ne samo preduzetnici koji teže dobiti. Aktivni su na socijalnim mrežama, organizuju sastanke i manifestacije na kojima se raspravlja pitanje energije i okoline.
Jeftina i čista energija samo je deo veće bitke, kažu osnivači Hyperiona.
Gotovo polovina zgrada u Grčkoj vrlo je nisko energetski sređena - to znači da im treba više energije za grejanje ili hlađenje.
Kolektiv želi da pruža usluge svojim članovima, ali i onima s niskim prihodima.
"Zaista, na prvom mestu je energetska efikasnost, a tek onda obnovljiva energija. Jer ne morate ni da proizvodite energiju koja vam ne treba", kazao je Aliki Korovesi iz Hyperiona.
Grčka ima visoku stopu energetskog siromaštva: svako peto domaćinstvo nije u stanju da dovoljno zagreje svoj dom.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu cene električne energije su naglo skočile, baš kao i zanimanje građana da sami proizvode struju.
U manje od godinu dana, od novembra 2022. do avgusta 2023, utrostručila se i snaga koju su proizvele energetske zajednice i broj aplikacija.
Računica je ipak problematična
Ograničenje elektroenergetske mreže je jedan od glavnih problema energetskih zajednica u Grčkoj. Prema institutu Green Tank, većina podnosilaca zahteva ne može da se spoji na mrežu. Novim zakonom se propisuje više mrežnog prostora za sprovođenje projekata merenja učinka takvih građanskih inicijativa u proizvodnji struje.
Jer koliko god je zadruga Hyperion optimistična svojim postignućima, neki od njenih članova tu ne vide čistu računicu. Jer do sad nijedna energetska zajednica u Grčkoj nije doživela isplatu svojih ulaganja.
Učinak takvih zadružnih elektrana bi morao tačno da se meri i moguće je da one proizvedu više energije nego što je članovi potroše. U tom slučaju energetska zajednica bi trebalo da dobije razliku u obliku isplate – teoretski.
"To se jednostavno ne događa", konstatuje Vretos. "Nismo baš sigurni gde je problem u procesu. Elektra tvrdi kako operator mreže ne šalje tačne podatke, dok operator kaže da šalje podatke, ali da ponuđač ne sprovodi merenje."
To je Gordijev čvor koji će Hyperion morati da reši ako je očekivati da i druge energetske zajednice slede njihov put.
(N.P/EUpravo Zato/Dojče Vele)
