Prva zemlja Evropske unije koja kopa uranijum je Finska, potvrdila je rudarska kompanija Terrafame. Ova finska firma istakla je kako počela da vadi pomenuti rudu na severoistoku zemlje iz rudnika u mestu Sotkamu.
U saopštenju na sajtu kompanije očekuje se da će kompanija dostići puni kapacitet do 2026. godine, a obim proizvodnje uranijuma biće oko 200 tona godišnje.
Uranijum se, između ostalog, koristi za proizvodnju atomskih bombi, kao i za gorivo u nuklearnim reaktorima, kao i za pokretanje podmornica.
Proizvodni kapacitet odgovara približno devet meseci potrošnje u novoj nuklearnoj elektrani Olkiluoto3 u Finskoj. Plan je da se proizvodnja uranijuma nastavi uz proizvodnju drugih metala tokom celog radnog perioda, koji obuhvata najmanje narednih 30 godina.
Ukupno, pripreme su zahtevale ulaganja od oko 20 miliona evra, navodi se na sajtu kompanije.
"Korišćenje prirodnog uranijuma u proizvodnji energije pomaže u postizanju klimatskih ciljeva i izgradnji energetske nezavisnosti Evrope", kaže Sepo Voutilainen, izvršni direktor Terrafame.
Nakon faze povećanja, iskopavanje uranijuma će povećati neto prodaju Terrafame-a za približno 30-40 miliona evra godišnje, na osnovu trenutne tržišne cene uranijuma. Na iskopavanju je trenutno zaposleno oko 40 ljudi.
Finska vlada je 2020. godine odobrila Terrafame-u dozvolu za iskopavanje uranijuma u skladu sa Zakonom o nuklearnoj energiji, ovlašćujući kompaniju da izvlači uranijum iz rude u rudniku Sotkamo. Odluka je pravno važeća prema odluci Vrhovnog upravnog suda Finske u junu 2021. Terrafame takođe ima ekološku dozvolu kao i dozvolu koja se odnosi na hemijsku bezbednost za dobijanje uranijuma.
Kompanija Terrafame je osnovana 2015. godine. Njegova neto prodaja u 2023. godini iznosila je 560,9 miliona evra. Na industrijskoj lokaciji radi oko 1.900 ljudi, od kojih su polovina zaposleni u partnerskim kompanijama.
Uranijum neophodan za napajanje nuklearnih reaktora
Nuklearna energija se smatra važnim izvorom čiste energije, budući da je drugi najveći izvor električne energije sa niskim sadržajem ugljenika u svetu, odmah iza hidroenergije.
Nuklearne elektrane ne emituju gasove i ne stvaraju efekat staklene bašte tokom rada. Tokom svog životnog ciklusa proizvode približno istu količinu emisije ekvivalentne ugljen-dioksidu po jedinici električne energije kao i vetar, i jednu trećinu emisije po jedinici električne energije u poređenju sa solarnom energijom.
Nuklearno gorivo je izuzetno kompaktno i stvara minimalan otpad. Svo upotrebljeno nuklearno gorivo proizvedeno u SAD u poslednjih 60 godina moglo bi da stane na fudbalski teren na dubini manjoj od 10 metara.
Očekuje se da će potražnja za uranijumom zbog potreba napajanja reaktora porasti za 160% u narednim decenijama.
Nekoliko zemalja koristi nuklearnu energiju u pokušaju da smanje oslanjanje na fosilna goriva. Međutim, malo njih ima nalazišta uranijuma koja su ekonomski isplativa, piše Energija Balkana.
Kanada ima najveća svetska nalazišta uranijuma visokog kvaliteta.
Kanadski region, basen Atabaska u Saskačevanu i Alberti ima najkvalitetnija nalazišta uranijuma na svetu, sa nivoima koji su 10 do 100 puta veći od prosečnih nalazišta na drugim mestima.
Uranijum je prvi put otkriven u basenu Atabaska 1934. godine, a danas je region i dalje glavno mesto za istraživanje uranijuma.
Poslednjih godina, kompanije za proizvodnju uranijuma napravile su nova otkrića u basenu, a među njima je i kompanija Skyharbour Resources. Ova kompanija ima obimni portfolio od petnaest projekata za istraživanje uranijuma, od kojih je deset projekata spremno za bušenje i puštanje u pogon novih nalazišta, pokrivajući 450.000 hektara.
(EUpravo zato)
