Evropski parmalent usvojio je ažuriranu uredbu o ekološkim zločinima i sankcijama za njih. Prema ovoj uredbi, uništavanje ekosistema, uključujući gubitak staništa, nelegalnu seču i trgovinu drvetom, zatim iscrpljivanje vodnih resursa, teška kršenja hemijske regulative EU i zagađenje izazvano brodovima, biće kažnjeno strožim kaznama i zatvorskim kaznama.
Na glasanju u Evropskom parlamentu, poslanici EU su velikom većinom podržali taj potez sa 499 glasova za, 100 protiv i 23 uzdržana.
Zločini protiv životne sredine koje počine fizička lica i predstavnici kompanija biće kažnjivi kaznom zatvora u zavisnosti od toga koliko je šteta dugotrajna, teška i nepovratna. Za kvalifikovano delo može biti i osam godina zatvora. Ako je osoba umrla od posledica krivičnog dela, to može biti deset godina zatvora. Za druga krivična dela predviđena je kazna zatvora do pet godina, navodi se u saoštenju Evropskog parlamenta.
Novom uredbom je propisano takođe i da će svi prekršioci morati da poprave štetu nanesenu životnoj sredini i nadoknade, a možda će morati da plate i kaznu.
"U zavisnosti od počinjenog krivičnog dela, to može biti novčana kazna od 3 ili 5 odsto godišnjeg svetskog prometa kompanije ili kazna od 24 ili 40 miliona evra. Države članice će moći same da odluče da li će kazniti zločine počinjene na drugom mestu osim na teritoriji dotične države članice", navodi se.
Sledeći korak Evropske unije jeste upoznavanje država članica sa novim propisima. Prema navodima, dužnost svih 27 zemalja biće da sprovode i prikupljaju podatke.
Poslanici Evropskog parlamenta su insistirali da uzbunjivačima koji prijavljuju zločine u oblasti životne sredine treba pružiti podršku i pomoć u krivičnim postupcima. Poslanici Evropskog parlamenta takođe su zahtevali da države članice sprovedu specijalnu obuku za policajce, sudije i tužioce, pripreme relevantnu nacionalnu strategiju i sprovode relevantne informativne kampanje za pomoć u borbi protiv ekoloških zločina.
"Zahvaljujući podacima koje prikupljaju vlade EU o ekološkim zločinima, ovaj problem će se moći uspešnije rešavati, a Komisija će moći redovno da ažurira spisak krivičnih dela", navodi se.
Nakon plenarnog glasanja, izvestilac Parlamenta Antonius Manders (PPE, Holandija) je rekao je da je došlo vreme da se "izborimo protiv prekograničnog kriminala uz koordinisane i sreventivne sankcije koje sprečavaju nove zločine u oblasti životne sredine".
"Postigli smo dogovor da će zagađivač platiti. Pored toga, napravljen je korak u pravom smeru utvrđivanjem da se i vodeći službenici kompanije odgovorni za zagađenje i samo preduzeće mogu smatrati odgovornim. Postoji obaveza da se brine o životnoj sredini, tako da više nema mogućnosti da se opravdaju dobijene dozvole ili praznine u zakonodavstvu".
Države članice će morati da obezbede transponovanje direktive u svoje zakonodavstvo u roku od dve godine.
Inače, ekološki zločini su četvrta najčešća vrsta zločina u svetu. Pored trgovine drogom, oružjem i ljudima, to je i jedan od glavnih izvora prihoda organizovanog kriminala. U decembru 2021. Komisija je izdala predlog kako da se ojača zaštita životne sredine kroz norme krivičnog prava EU. Tako blok namerava da se bori protiv zločina protiv životne sredine čiji se broj stalno povećava.
(JA/EUpravo zato)
