Na sastanku u Švajcarskoj polovinom 2023. godine naučnici iz klimatske oblasti upozorili su da će ključni globalni temperaturni cilj verovatno biti promašen. Prema izveštaju, brzo smanjenje fosilnih goriva može sprečiti najgore posledice klimatskih promena.
Gutereš kaže da bi sve zemlje trebalo da iznesu svoje neto nulte planove za narednu deceniju. Ovi ciljevi bi trebalo značajno da smanje emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju atmosferu naše planete.
Vlade su se ranije složile oko aktivnosti kako bi izbegle porast globalne temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa. Ali svet se već zagrejao za 1,1C i sada stručnjaci kažu da će verovatno preći 1,5C posle 2030.godine.
Mala ostrva u Pacifiku su neke od zemalja za koje se očekuje da će biti najviše pogođene klimatskim promenama.
Predsedavajući Alijanse malih ostrvskih država Fatumanava-o-Upolu III, dr Pa'olelei Luteru izjavio je da klimatske obaveze nisu ispunjene a stanovnici kreću učestalo da odlaze iz svojih domova.
"Industrija fosilnih goriva uživa milijarde profita. Ne može biti izgovora za ovaj kontinuirani nedostatak akcije", rekao je on.
On navodi značajne uticaje koje klimatske promene već imaju na svet i objašnjava da će se oni znatno pogoršati.
Očekuje se da će se do 2100. godine ekstremne obalne poplave koje su se dešavale jednom u veku dešavati najmanje jednom godišnje na polovini svetskih lokacija za merenje oseke.
Koncentracije zagrevajućeg gasa CO2 u atmosferi su najveće u poslednjih 2 miliona godina. Svet je sada topliji nego bilo kada u proteklih 125.000 godina i verovatno će postati topliji tokom sledeće decenije.
"Čak i u bliskoj budućnosti, veća je verovatnoća da će globalno zagrevanje dostići 1,5 stepeni Celzijusa čak i po scenariju sa veoma niskim gasom staklene bašte", navodi se u izveštaju.
"Ako ciljamo na 1,5C i postignemo 1,6C, to je i dalje mnogo bolje nego da kažemo da je prekasno, i osuđeni smo na propast", rekao je dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža, člana glavnog tima za pisanjanje izveštaja.
Projektovane emisije karbon dioksida iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, kao što su naftne bušotine i gasovodi, uništile bi preostalu ugljeničnu količinu koja se još može emitovati, čineći da ostane ispod ovog ključnog temperaturnog praga.
Šta možete da uradite da smanjite emisiju ugljenika?
U dokumentu se izričito tvrdi da prelazak preko 1,5 stepeni neće biti smak sveta jer bi ovo moglo da bude samo "privremeno prekoračenje".
Autori izveštaja su optimistični da drastične promene mogu da se postignu brzo, ukazujući na znatno povoljnije cene energije proizvedene od sunca i vetra.
Oni takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa niskim sadržajem ugljenika mogu da utiču na značajno smanjenje emisija iz mnogih sektora.
U izveštaju se takođe navodi da će pored dostizanja neto nulte emisije što je pre moguće, biti potrebna velika upotreba tehnologije u uklanjanju ugljen-dioksida.
Neki od učesnika sednice izrazili su sumnju u ovu tvrdnju.
"Znamo šta treba da se desi, ali deo u vezi sa uklanjanjem ugljenika i idejama za hvatanje i skladištenje ugljenika su velike prepreke," rekla je Lili Fur, iz Centra za međunarodno pravo životne sredine.
Odgovarajući na poziv izveštaja na hitnije mere, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je zemlje da iznesu svoje planove za neto nulu za narednih deset godina.
"Lideri razvijenih zemalja moraju da se obavežu da će dostići neto nultu emisiju što je moguće bliže 2040. godini, granicu koju svi treba da poštuju", rekao je on u saopštenju.
On takođe poziva zemlje poput Indije i Kine koji su najavili planove sa nultom neto za period posle 2050. da pokušaju da ih unaprede i ubrzaju.
(EUpravo zato/EURACTIV.rs)
