Dok sve više ljudi širom sveta seli u gradove u potrazi za boljim poslovnim prilikama i sadržajnijim društvenim životom, pitanje kvaliteta vazduha postaje sve važnije. Prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, koja prati zagađenost u više od 350 evropskih gradova, najčistiji vazduh na kontinentu diše se u švedskoj Upsali.
Ova agencija prati nivoe finih čestica u vazduhu u više od 350 gradova iz 30 zemalja članica EEA. Podaci dolaze sa više od 500 stanica za nadzor kvaliteta vazduha. Njihova merenja pokazuju da su gradovi sa najboljim rezultatima uglavnom smešteni u dve karakteristične geografske oblasti Evrope, Skandinaviji i južnom Portugalu (uključujući Madeiru).
U poslednjem izveštaju navodi se da je Upsala u Švedskoj grad sa najkvalitetnijim vazduhom u Evropi, sa prosečno 3,5 mikrograma finih čestica po kubnom metru. Na drugom mestu je još jedan švedski grad, Umeo, a na trećem Faro u Portugalu. Portal The Mayor navodi neke od mera koje je Upsala sprovela kako bi poboljšala kvalitet vazduha.
Nordijske zemlje godinama u vrhu po kvalitetu vazduha i vode
Švedska, Norveška i Finska godinama se nalaze na vrhu liste po kvalitetu vazduha i vode. Zahvaljujući niskoj gustini naseljenosti, velikim šumskim površinama i strogoj ekološkoj regulativi, ove zemlje nude gotovo savršene uslove za zdrav život.
Pijaća voda iz slavine je izuzetno čista i dolazi direktno iz prirodnih izvora. Gradovi poput Helsinkija i Osla redovno se rangiraju među najzelenijim u Evropi.
Što se čistog vazduha tiče, godinama unazad u vrhu lestvice nalazi se Austrija, naročito alpski regioni kao što su Tirol i Salcburg, poznati po kristalno čistom vazduhu i planinskim izvorima.
U mnogim mestima voda iz slavine dolazi direktno iz snežnih vrhova, bez potrebe za dodatnom obradom. Uz savršeno čistu prirodu, Austrija kombinuje moderan način života sa ekološkom svešću, što je čini idealnim mestom za one koji traže zdrav ambijent.
U stopu je prati Švajcarska, koja se osim kvaliteta životnog standarda može pohvaliti i čistim vazduhom i vodom. Voda iz slavine se često pije bez prethodne obrade, a vazduh u alpskim selima poput Davosa ili Lucerna deluje gotovo lekovito. Ekološka svest je deo svakodnevice, pa se i gradski centri poput Ciriha nalaze u samom vrhu po očuvanju životne sredine.
Među ekološki osvešćenim zemljama nalazi se i bivša jugoslovenska republika, Slovenija. Zelenilo dominira čak i u glavnom gradu Ljubljani, koji je višestruko nagrađivan za održivi razvoj. Izvori pijaće vode su visokog kvaliteta, a ruralni delovi zemlje, naročito Julijske Alpe i područje Bleda, odišu tišinom i svežim vazduhom.
Zahvaljujući kombinaciji prirodnih resursa i dobre zdravstvene infrastrukture, Slovenija postaje sve privlačnija destinacija za one koji žele zdraviji način života.
Island je jedno od retkih mesta u Evropi gde industrijsko zagađenje gotovo da ne postoji. Geotermalna energija zadovoljava većinu potreba za grejanjem i električnom energijom, a voda koja dolazi iz podzemnih izvora spada među najčistije na svetu. Život u Rejkjaviku ili manjim mestima poput Akureyrija donosi osećaj mira i direktne povezanosti sa prirodom.
(EUpravo zato.rs)
