Samo dva kilometra severno od evropske četvrti Brisela nalazi se najveće urbano zapušteno zemljište u Belgiji. Sredinom devedesetih, železničko dvorište od 24 hektara u četvrti Šerbek prepušteno je prirodi. Od tada, prema rečima istraživača, postalo je utočište za vrste pčela i jedno od najbogatijih biodiverzitetnih područja u zemlji.
"Friche Josaphat", kako se zove ovo područje, postalo je najnovija tačka sukoba u debati koja se širi Evropom, o balansu između očuvanja biodiverziteta i potrebe za izgradnjom novih domova, posebno socijalnih i pristupačnih stanova.
Zelena stranka Belgije, Ecolo, predložila je u regionalnom parlamentu Brisela rezoluciju kojom bi se obustavila sva gradnja na javno vlasništvo nad zapuštenim zemljištima dok se ne uspostavi novi pristup koji bi uskladio očuvanje prirode sa urbanim razvojem. Ako bude usvojena, predlog bi zaustavio sve građevinske projekte, uključujući 509 stambenih jedinica planiranih za ovu lokaciju, na 10 javnih parcela u Briselu koje su se vratile prirodi.
"Prvi cilj je da se obustave određeni građevinski projekti jer verujemo da za njih ne postoji očigledno opravdanje", rekao je Žan Pitsej (John Pitseys), poslanik Ecolo-a u regionalnom parlamentu Brisela za Euractiv, posebno imajući u vidu posledice koje bi ti projekti imali po biodiverzitet u gradu.
Moratorijum bi stopirao sav razvoj dok se ne revidira regionalni urbanistički plan Brisela, dokument koji nije menjan već 25 godina.
"Kažemo da dokle god nemamo dogovorenu viziju grada, dokument koji definiše viziju za narednih 20 ili 30 godina, ne želimo da nastavimo s gradnjom kao da je sve po starom," kaže Pitsej.
Da li koristiti zemljišta za stanovanje, javne usluge, parkove ili ih jednostavno prepustiti prirodi, pitanje je koje se stalno postavlja u Briselu, kaže Pitsej. Zeleni poslanik priznaje da pitanje korišćenja urbanog zemljišta postaje sve važnije kako sve više ljudi živi i radi u gradovima.
"Ove diskusije su sve značajnije jer će se u gradovima odvijati većina ljudskih aktivnosti u narednih 30 ili 40 godina. Pogotovo kako klimatski i ekološki problemi postaju sve izraženiji," rekao je.
Parlamentarne rasprave započele su u julu, a frankofoni Ecolo već je stekao podršku.
Stambena kriza vs. očuvanje prirodnih područja
Sukob između stambene krize, problema koji pogađa celu Evropu, što priznaje i Evropska komisija koja trenutno konsultuje novu strategiju za pristupačno stanovanje, i očuvanja prirodnih područja, nije specifičan samo za Brisel.
Nedavno je u Portugaliji usvojen kontroverzni zakon koji dozvoljava gradnju na prethodno zaštićenim zelenim površinama, što je izazvalo kritike opozicije, stručnjaka za stanovanje i ekoloških organizacija.
Konzervativna vlada u Lisabonu brani taj potez kao neophodan za rešavanje ozbiljne stambene krize u zemlji, ali kritičari tvrde da je to izgovor za izgradnju luksuznih kuća za potrebe tržišta nekretnina visoke vrednosti, te da neće rešiti stvarne potrebe jer već postoji dovoljno urbanog zemljišta.
U Nemačkoj, Tempelhofer Feld u Berlinu - ogromno zemljište preuzeto od bivšeg aerodroma – postalo je ključno mesto u debati o nestašici stanova. Iako je referendum iz 2014. godine bio protiv gradnje na tom prostoru od 355 hektara, nova vlada želi da započne izgradnju makar na obodima.
U Velikoj Britaniji, zakon iz 2021. godine o neto dobitku za biodiverzitet određuje da građevinske dozvole mogu biti odobrene samo ako investitori obezbede 10 posto neto povećanja biodiverziteta, iako to ne mora biti na samoj lokaciji. Međutim, laburistička vlada planira da izmeni ta pravila jer ih vidi kao prepreku za ispunjenje obećanja o izgradnji stotina hiljada novih domova.
Očekuje se da će predstojeći Plan za pristupačno stanovanje Evropske komisije, najavljen za proleće 2026. godine, pokrenuti žestoke rasprave – kako u evropskoj četvrti Brisela, tako i na lokalnim nivoima vlasti.
(EUpravo zato.rs)
