Opštinske vlasti u gradu Humilja, u španskoj pokrajini Mursija, donele su odluku kojom se islamskim vernicima zabranjuje korišćenje javnih prostora poput domova kulture i sportskih centara za obeležavanje verskih praznika, uključujući Kurban-bajram i Ramazanski bajram.
Ovo je prva takva zabrana u Španiji, a predlog je usvojila konzervativna Narodna partija (Partido Popular – PP), uz uzdržanost krajnje desne stranke Voks i protivljenje lokalnih levičarskih stranaka.
U odluci se navodi da se "opštinski sportski objekti ne mogu koristiti za verske, kulturne ili društvene aktivnosti koje su strane našem identitetu, osim ako ih ne organizuje sama lokalna vlast".
Lokalni odbor Voksa pohvalio se na mreži X.
"Zahvaljujući Voksu usvojena je prva mera zabrane islamskih praznika u javnim prostorima u Španiji. Španija je i biće zauvek zemlja hrišćanskog naroda".
Predsednik Španske federacije islamskih organizacija, Munir Benželun Andalusi Ažari, rekao je za list El País da je reč o "islamofobičnoj i diskriminatornoj meri".
"Oni ne idu protiv drugih religija, već samo protiv naše", rekao je on. Osvrćući se na porast rasističke retorike i napada u Španiji, dodao je: "Zapanjeni smo onim što se dešava. Prvi put posle 30 godina osećam strah".
Deo stanovništva iz muslimanskih zemalja
Grad Humilja ima oko 27.000 stanovnika, od kojih oko 7,5% potiče iz pretežno muslimanskih zemalja.
Odluka će gotovo sigurno biti pravno osporena jer je u suprotnosti sa članom 16 španskog ustava, koji garantuje "slobodu ideologije, veroispovesti i bogosluženja pojedinaca i zajednica, bez drugih ograničenja osim onih koja su neophodna za očuvanje javnog reda, u skladu sa zakonom".
Lider socijalista u Mursiji, Fransisko Lukas, izjavio je na mreži X: "PP krši ustav i dovodi društvenu koheziju u rizik zarad političke koristi".
Bivša socijalistička gradonačelnica Humilje, Huana Gvardijola, upitala je: "Šta tačno podrazumevaju pod identitetom? I šta ćemo sa vekovima muslimanskog nasleđa ovde?"
Humilja je bila deo Rimskog carstva sve do arapskog osvajanja u 8. veku. Pod imenom Jumilja, vekovima je bila pretežno arapski grad, sve dok je sredinom 13. veka nisu napale hrišćanske trupe koje je predvodio Alfons X od Kastilje.
Tadašnji arapski vladar postigao je dogovor poznat kao kapitulacija iz Alkatraza, prema kojem je Alfons mogao biti priznat za kralja pod uslovom da poštuje prava postojećeg stanovništva. Međutim, ubrzo nakon Alfonsove smrti, Kastilja je izvršila invaziju na Humilju, čime je okončana arapska vladavina u tom delu Španije.
(EUpravo zato)
