Park Tenboš u opštini Iksel uvršten je na listu zaštićenih lokaliteta u regionu Brisela, saopštila je državna sekretarka za zaštitu kulturnog nasleđa Brisela Ans Persuns.
Ovaj gradski park, u kojem raste više od 400 vrsta biljaka, ističe se visokim naučnim značajem, izuzetnom botaničkom raznovrsnošću i jedinstvenom istorijom.
Istorija parka seže u 1885. godinu, kada je porodica Semet-Solvaj kupila zemljište na Vleurgat šoseju (Chaussée de Vleurgat) kako bi izgradila dvorac. U početku, vrt je sadržao voćnjak i povrtnjak. Tokom 1950-ih, Žan-Lui Semet, dendrolog i sakupljač biljaka, proširio je posed kupovinom susednih parcela između ulice Ektor Denis i Vleurgat šoseja. On je zamenio kuću svojih roditelja savremenijom građevinom, koja danas služi kao rezidencija Indijske ambasade.
Uz pomoć baštovana Ektora Nojea, Semet je između 1953. i 1980. godine razvio arboretum u kome se nalaze mnoge retke vrste drveća i biljaka, uglavnom dovedene iz rasadnika u anglosaksonskim zemljama tog vremena.
Godine 1982. posed je postao javno vlasništvo sa planom da se otvori za posetioce. Pejzažni arhitekta Rene Pešer je redizajnirao raspored kako bi unapredio originalne kolekcije i poboljšao pristupačnost za posetioce, a Park Tenboš je zvanično otvoren za javnost od 1986. godine.
Glavna botanička vrednost parka leži u njegovim kolekcijama magnolija, javorova, kestenova, lipa i hrastova, koje pružaju utočište pticama i drugim životinjama. Prema rečima Ans Persuns, park poseduje i izuzetne pejzažne i estetske kvalitete.
Takođe su zaštićene i neke zgrade unutar i oko parka, uključujući kuću nekadašnjeg portira iz oko 1900. godine, upravnu zgradu i tehničku prostoriju za baštovane, prema odluci vlasti Brisela.
Zaštita zelenih oaza širom Evrope
Slična praksa postoji širom Evrope, gde se aktivno učestvuje u zaštiti prirodnih i kulturno-vrednosnih lokaliteta kroz saradnju s nacionalnim i lokalnim institucijama. U Poljskoj i Belorusiji je to šuma Białowież, jedno od poslednjih netaknutih prašumskih područja u Evropi. Ova zelena oaza je čak zaštićena i kao UNESCO prirodna baština, uz podršku evropskih fondova za očuvanje biodiverziteta.
U Nemačkoj, vrtni kompleks "Desau-Verlic" (Dessau-Wörlitz) predstavlja zaštićen pejzažni prostor koji spaja istorijsko nasleđe i savremene standarde zaštite životne sredine. Slično tome, madridski park El Retiro i vrtovi u Aranjuezu svedoče o integraciji kulturne i prirodne baštine, uz priznanje UNESCO i evropskih institucija koje podržavaju očuvanje takvih lokaliteta kroz različite programe.
U Hrvatskoj, Plitvička jezera nisu samo prirodni dragulj već i primer kako evropska i nacionalna saradnja može očuvati kompleksne ekosisteme i učiniti ih dostupnim javnosti uz stroge ekološke standarde. Ovakvi primeri potvrđuju da je Tenboš park deo šire evropske prakse vrednovanja i očuvanja zelenih urbanih i prirodnih prostora kao ključnih elemenata održivog razvoja.
(EUpravo zato.rs)
