Izgradnja je veliki posao. Prema podacima Evropske komisije, ovaj sektor zapošljava oko 25 miliona ljudi i generiše dodatnu vrednost od 1,158 milijardi evra godišnje.
S druge strane, građevinarstvo je odgovorno za 50 odsto upotrebe materijala i oko 35 odsto otpada i emituje oko jedne trećine ukupnog karbon dioksida u EU, kako tokom izgradnje tako i tokom korišćenja tih zgrada za život.
Kreatori politike u Briselu u velikoj meri razmišljaju o rešavanju izazova dvostrane izgradnje i zgrada.
U martu je Komisija predstavila svoj "prelazni put za građevinski ekosistem", postavljajući temelje za eventualnu digitalnu i zelenu transformaciju sektora. Briselski pritisak je praćen inicijativama kao što je Novi evropski Bauhaus.
Niko ne zna kako će izgledati ovaj transformisani sektor. Neki stručnjaci kažu da će kuće postati skladišta materijala poput Lego, a tradicionalni ekolozi gledaju na budućnost u kojoj drvo igra veću ulogu.
Izgledi da budu zamenjeni materijalima na bazi drveta, prilično su zabrinuli tradicionalnu industriju mineralnih građevinskih proizvoda, beton, keramiku, cement i malter.
Takvi proizvodi čine oko 5 odsto ukupne svetske emisije gasova staklene bašte, što je iznad dvostruko više od globalne kontejnerske flote od 6.000 ogromnih brodova, kao okosnice međunarodne trgovine.
Danas se za cement smatra da je drugi najčešće konzumiran proizvod. Međutim, proizvodnja cementa je štetna po klimu jer se pretvara u zaprašeni krečnjak i glinu zagrejane do temperature do 1450 °C.
Generisanje te toplote da bi se ugljenik izbacio iz sirovina proizvodi dodatni ugljenik, dok se takođe duboko menjaju njihove hemijske veze, stvarajući "klinker".
Promene ostavljaju klinker izuzetno spremnim da formira jake strukture kada se pravilno meša, formirajući beton sa širokom primenom u građevinarstvu.
Može li drvo da reši problem?
Da li drvo i drugi materijali mogu pomoći u rešavanju klimatskih problema u ovom sektoru?
Inicijativa Intelligent Cities Challenge koju podržava EU ima za cilj širenje najboljih građevinskih praksi širom EU. Jedan od primera je lokalna direktiva Amsterdama da svi novi stambeni projekti moraju da sadrže 20 odsto drveta.
Slično tome, tekuća razvojna studija, koja ima za cilj da "navede kako se sve emisije u vezi sa zgradama mogu ublažiti do 2050. godine", a finansirana od strane Evropske komisije, razmatra "potpune drvene strukture u novoj izgradnji" i druge uloge drveta.
Međutim, da bi se suprotstavio uobičajenom narativu da je "povećana upotreba prirodnih proizvoda jednostavno rešenje, prečica za transformaciju građevinskog sektora", šest industrijskih udruženja EU naručilo je posebnu studiju.
Studiju podržavaju Cerame-Unie, glas evropske keramičke industrije, i različita udruženja za beton okupljena u Concrete Europe, kao i Evropska organizacija industrije maltera i evropski lobi za cigle ECSPA.
Njegova široka meta-analiza je pokazala da "upotreba šumskih proizvoda u građevinarstvu ima vidljiv potencijal za smanjenje uticaja klimatskih promena", ali je dodala da je primetan uticaj ovoga "relativno ograničen".
Studija je na sličan način dovela u pitanje još jednu prednost konstrukcije na bazi drveta koju njeni zagovornici često zanemaruju, odnosno njenu sposobnost da deluje kao sigurno skladište ugljenika.
"Da bismo imali bilo kakve koristi od privremenog skladištenja ugljenika u drvetu, neutralnost ugljenika kroz održivo šumarstvo i paralelno aktivno pošumljavanje su nedvosmisleni preduslovi", pokazalo je istraživanje. Ovo trenutno nije konzistentna datost.
Njihove nalaze podržavaju zagovornici prirode, koji obično osuđuju neodrživu prirodu aktivnosti seče. Zeleni zakonodavci krive zemlje EU koje su orijentisane na šumarstvo za blokiranje reformi kako bi se povećala održivost seče.
Katharina Blumke, istraživač održive gradnje na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu, rekla je da je "gradnja od drveta jedna od mogućnosti, ali nije lek. Ne možemo samo da kažemo da ćemo sve napraviti od drveta, a onda ćemo rešiti sve probleme".
Kako bez betona?
Istraživač Elena Boerman rekla je da stvari danas tako stoje da se bez betona neće moći.
Jedan od načina da se povećaju zelene akreditacije betona je "recikliranje stvarnog betona", istakla je Boerman, ali i dodala da je to izazovan proces koji se u velikoj meri smatra neprikladnim za primenu u stvarnom svetu.
Industrija cementa umesto toga reklamira karbonizaciju, proces u kome beton usisava ugljenik iz vazduha, kao klimu. Prema studiji koju podržava Cerame-Unie, "cementni materijali globalno apsorbuju do 300 do 800 miliona tona karbon dioksida godišnje".
"Industrija je provela decenije pokušavajući da smanji karbonizaciju jer generalno degradira beton", rekao je Robi Endru, viši naučnik u CICERO centru za međunarodna klimatska istraživanja.
Kako lobiranje u Briselu hvata pun zamah, konačna odluka o tome koji materijali će ići u buduće građevinske proizvode i dalje izgleda prilično nedostižna.
(EUpravo zato/EURACTIV.rs)
