Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je, uz podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji", započelo projekat "Sigurna budućnost za ugrožene sokolove" postavljenjem kutija za gnežđenje sivih vetruški i stepskih sokolova u Parku prirode Rusanda u Banatu.
Kako su naveli, cilj projekta je da pomogne oporavku ovih strogo zaštićenih i nacionalno ugroženih ptica.
"Obe vrste zahtevaju aktivno upravljanje populacijama uz primenu mera aktivne i administrativne zaštite, ulaganje u obnovu staništa i sprečavanje stradanja od trovanja, ubijanja, proganjanja i elektrokucije. Neke od tih problema počećemo da rešavamo upravo ovim projektom. Vrste treba čuvati dok ih još iole ime, a ne kasnije kada ih treba vraćati sa ruba nestanka", istakla je ornitološkinja DZPPS-a Kristina Milošević.
Navedeno je da će u okviru ovog projekta biti napravljeno i postavljeno ukupno 100 kutija specijalno dizajniranih za gnežđenje sivih vetruški i još pet za gnežđenje stepskih sokolova.
Kako se obe vrste gnezde isključivo na teritoriji Vojvodine, pretežno na travnim i mozaičnim staništima Banata, kutije se postavljaju u Parku prirode Rusanda i neposrednoj okolini.
Osim toga, kako se dodaje, u Melencima, Elemiru, Tarašu i Kumanu za lokalno stanovništvo će biti organizovana predavanja o značaju stepskog sokola i sive vetruške, održivom upravljanju pašnjacima, sprečavanju trovanja i uništavanju staništa.
Takođe, biće analizirani svi prikupljeni podaci o staništima i populacijama na osnovu kojih će biti izrađen i donosiocima odluka na lokalu prezentovan dokument sa preporukama za obnovu pašnjaka, očuvanje stepskih i slatinskih predela i smanjenje upotrebe hemikalija u poljoprivredi.
Najkrupniji soko Srbije ima status ugrožene vrste
Iz DZPPS su podsetili da stepski soko, najkrupniji soko Srbije, sa populacijom procenjenom na svega 35-50 gnezdećih parova, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i preti mu opasnost od neposrednog izumiranja.
Iako je uspeo da se prilagodi životu među oranicama, veliki problem mu predstavlja nedostatak gnezdilišta. Kao i drugi sokolovi, ne pravi svoja gnezda već ih preuzima od drugih ptica.
Tako je naselio visoka i isturena mesta poput stubova dalekovoda na kojima se u poslednjih 40 godina gnezdi gotovo celokupna populacija ove vrste u Srbiji. Jedan od osnovnih ciljeva u njihovoj zaštiti je da se vrate gnežđenju na drveću.
Ukazano je da siva vetruška spada u grupu sitnijih sokolova.
Populacija u Srbiji se procenjuje na svega 100-150 gnezdećih parova sa naglim padom brojnosti, pa ima status ranjive vrste.
Faktori ugrožavanja su brojni, počev od nestanka mesta za gnežđenje usled smanjenja brojnosti gačaca kojima preotimaju gnezda.
Degradacija staništa preoravanjem pašnjaka i sečom stabala, intenzivna upotreba pesticida i nepovoljne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama dovode do smanjenja količine dostupne hrane u gnezdećem periodu i prekida samog gnežđenja, objavilo DZPPS.
(EUpravo zato)
