Naučnici su analizom satelitskih snimaka otkrili više od 90.000 naftnih mrlja koje su brodovi ostavili za sobom u svetskim morima između 2014. i 2019. godine, a da pritom gotovo nijedna nije prijavljena nadležnim organima.
Zagađenje, mahom izazvano ilegalnim ispuštanjem balastnih voda, ostaje nekažnjeno, dok posledice ozbiljno ugrožavaju plankton i ceo morski ekosistem.
Od 90.000 otkrivenih mrlja, tek 474 su zvanično prijavljene, a većina tih slučajeva nije rezultirala nikakvim kaznama. Naučnici upozoravaju da su sve satelitski vidljive mrlje ilegalne, jer premašuju dozvoljene nivoe zagađenja i do hiljadu puta.
Studija univerziteta sa Floride pokazuje da 20% svih mrlja potiče direktno s brodova, a njihova ukupna površina odgovara teritoriji Italije. Većina je koncentrisana duž glavnih pomorskih ruta.
Nasuprot tome, samo mali deo mrlja dolazi s naftnih platformi (2%) ili iz prirodnih izvora (oko 6%).
Problem je u tome što je ispuštanje balastnih voda često planirano.
Brodovi uštede vreme i novac tako što zaobilaze sisteme za prečišćavanje ulja i vode, ili ih ne održavaju. Iako balastna voda može legalno da se ispusti tek nakon obrade, praksa pokazuje da se ta pravila često krše, uz gotovo nikakav nadzor ili inspekcije.
Zakon postoji, ali se slabo primenjuje
Konvencija MARPOL predviđa stroge mere, ali inspekcije su retke, a evidencije o ispuštanju lako se manipulišu. Čak i u EU, koja koristi satelitski nadzor, manje od polovine potencijalnih izlivanja se proverava, a zagađenje se potvrdi u samo 7% slučajeva, upozorava Evropski revizorski sud.
Posebno alarmantni podaci dolaze iz zapadne Afrike.
U vodama šest zemalja, između 2021. i 2022. godine, zabeleženo je mnoštvo mrlja, ali nijedan incident nije prijavljen međunarodnim institucijama.
Iako pojedinačna zagađenja mogu delovati mala, njihov kumulativni efekat je ogroman - naročito na plankton, osnovu morskog lanca ishrane.
Ekolozi pozivaju na hitnu reformu pomorske industrije i strožu primenu zakona.
Kako ističu, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva moglo bi ne samo da ublaži klimatske promene, već i da drastično smanji opasna zagađenja mora.
(M.A./EUpravo zato/energijabalkana.net)
