U živopisnoj bašti, visoko u Alpima, leptiri različitih vrsta i boja lete slobodno, dok kukuljice vise čekajući da se pretvore u odrasle jedinke.
U pitanju je Šuma leptira u tropskoj planinskoj staklenoj bašti u italijanskom Trentu koja je deo projekta tamošnjeg Muzeja nauke. Izgrađena je po uzoru na planine Udžungva u Tanzaniji, mestu sa bogatim biodiverzitetom.
U Šumi leptirova od 600 kvadratnih metara se nalaze endemske vrste biljaka, kao i ptice, reptili, ribe, vodozemci i beskičmenjaci iz svih krajeva sveta. Osim šumovitih delova, tu su i obronci i vodopad, a sve je izgrađeno ovog proleća kako bi se skrenula pažnja na istraživanja Muzeja nauke u Udžungvama kako bi se bogata priroda zaštitila od seče drveća i klimatskih promena.
Leptiri su vesnici biodiverziteta
Seče šuma dovode do gubitka staništa što smanjuje izvore nektara za leptire, a time se menja čitav ekosistem. Insekti tako imaju ograničeno kretanje što pokreće čitav niz događaja koji naposletku mogu da izazovu izumiranje ugroženih vrsta.
Promene u zemljištu i temperatuti vazduha menjaju životni ciklus insekata, utičući na njihov razvoj i ponašanje u razmnožavanju i migracijama. Populacija leptira opada u mnogim oblastima, naročito tamo gde se zemljište intenzivno upotrebljava.
"Da bismo ih bolje izučavali, moramo bolje razumeti šta se događa. Naš rad se sastoji od posmatranja, a pokušavamo da razvijemo projekte koji skreću pažnju na pitanja biodiverziteta", navela je botaničarka Lisa Angelini.
Leptiri su polinatori koji biljkama omogućavaju da se razmnožavaju i stoga sprovode proizvodnju hrane i zaliha. Takođe, njima se hrane ptice i druge životinje.
Pošto leptiri imaju više uloga u ekosistemu i visoku osetljivost na promene u sredini, naučnici ih koriste da izučavaju uticaj gubitka staništa i drugih pretnji.
Italijanski Muzej nauke je sklopio saradnju sa Upravom nacionalnih parkova u Tanzaniji 2006. godine kako bi se podržala istraživanja, ali i obrazovni programi u školama.
Inače, planine Udžungva su dom za najmanje 2.500 vrsta biljaka, 120 sisara i hiljade vrsta beskičmenjaka. Tamo živi i 40 endemskih vrsta leptira.
"Izgubićemo neke vrste zauvek"
Entomolog Mauro Gobi je rekao da su sredine na višim nadmorskim visinama pogodnije za proučavanje efekata klimatskih promena zato što tamo obično nema direktnog ljudskog uticaja.
Zajedno sa drugim naučnicima je upozorio da, ukoliko se ne zaštite insekti od klimatskih promena, posledice će drastično smanjiti sposobnost naše planete da izgradi održivu budućnost.
"Često naši stari imaju običaj da kažu da danas više nema toliko leptira kao nekad", rekao je Gobi.
Te tvrdnje potvrđuju i naučna ispitivanja.
"Leptiri, kao i drugi insekti su u krizi. Gubimo vrste, gubimo ih zauvek, a to će urušiti ravnotežu ekosistema", zaključio je za AP.
(EUpravo Zato/AP)
