Sa tirkiznim morem i slikovitim plažama, hrvatska obala svako leto privlači milione turista. Međutim, autentična lepota ovih krajeva sve je više ugrožena i to zbog ogromne količine plastičnog otpada. Ipak, nekoliko gradova i ostrva preduzima konkretne korake kako bi smanjili njegov štetan uticaj.
Zlarin, pionir bez plastike
Sa šarenim kućama, kristalno čistim morem i mirnom lukom, ostrvo Zlarin u Dalmaciji izgleda kao idealan kadar za Instagram. Ali ono je i primer održivog turizma u praksi. Još od 2018. godine, meštani, prodavci i lokalne organizacije potpisali su zajedničku povelju o eliminaciji jednokratne plastike.
U restoranima i prodavnicama plastika je zamenjena papirom, drvetom ili višekratnim kesama. Prema rečima organizatora inicijative "Za Zlarin bez plastike", količina plastičnog otpada na ostrvu se značajno smanjila.
Cilj je da Zlarin postane inspiracija i za druga ostrva kroz projekat "Arhipelag bez plastike", koji podržava organizacija SMILO, specijalizovana za ekološku tranziciju malih ostrva.
Trogir i Dubrovnik u saradnji sa WWF-om
Srednjovekovni Trogir, koji je pod zaštitom UNESCO-a, od 2021. učestvuje u programu Plastic Smart Cities, koji vodi međunarodna organizacija za zaštitu prirode WWF. Cilj je da se pomogne primorskim gradovima da smanje plastično zagađenje, posebno leti, kada količina otpada, prema podacima WWF-a, raste i do 40 odsto.
Uz podršku hrvatske organizacije Sunce, opština Trogir zabranila je upotrebu jednokratne plastike u javnim ustanovama, čime se godišnje uštedi oko dve tone plastike. Otvoren je i centar za razdvajanje otpada, a gradske vlasti planiraju niže kirije za zakupce koji ne koriste jednokratnu plastiku.
I grad Dubrovnik, poznat širom sveta kao lokacija snimanja serije "Igra prestola", deo je ovog programa, zajedno sa gradovima kao što su Nica i Venecija.
Krk, ostrvo bez otpada
Ostrvo Krk, poznato još iz antičkih vremena kao "Zlatno ostrvo", prošle godine je postalo prvo hrvatsko ostrvo koje je dobilo prestižnu oznaku Zero Waste, u okviru evropske mreže Zero Waste Europe. To je ujedno i drugo ostrvo na svetu koje je steklo ovu sertifikaciju, prvo je bilo grčko ostrvo Tilos.
Sedam opština na Krku (među njima Baška, Omišalj i Punat) postigle su zapažene rezultate, prema oceni nezavisnih revizora:
- 58 odsto otpada se sakuplja selektivno,
- prosečna količina kućnog otpada po stanovniku je za 22 odsto niža od državnog proseka,
- razvijena je moderna infrastruktura – postrojenje za kompostiranje, stanica za sortiranje i sedam reciklažnih centara.
Evropski gradovi testiraju sistem ponovne upotrebe
Hrvatska nije usamljena u borbi protiv plastike. Veliki evropski gradovi kao što su Pariz, Barselona, Berlin, Roterdam i Orhus učestvuju u projektu ReuSe Vanguard, koji koordinira mreža Zero Waste Europe. Cilj je da ponovna upotreba ambalaže postane standard za hranu i piće "za poneti".
U danskom gradu Orhusu, u okviru projekta "Rotake Reusable", postavljeno je 30 mašina za vraćanje čaša. Korisnici u njih mogu ubaciti korišćene višekratne čaše i zauzvrat dobiti depozit od 5 danskih kruna (oko 0,43 evra). Rezultat: više od 500.000 prikupljenih čaša za manje od osam meseci, uz stopu povraćaja od čak 85 odsto.
(EUpravo zato/Euronews)
