Ronioci su u holandskom zoološkom vrtu počeli da prave svojevrsnu Nojevu barku od korala, u cilju očuvanja koralnih grebena tako što će izgraditi rezerve ovih kompleksnih morskih ekosistema u akvarijumima.
S obzirom na to da su zbog klimatskih promena, preteranog lova i zagađenja korali globalno ugroženi, zaposleni zaduženi za konzervaciju ugroženih vrsta u zoološkom vrtu "Burgers" u Arnhemu odlučili su da za njih stvore poseban rezervat.
Kada se uslovi poprave, korali bi mogli ponovo da se vrate u svoja izvorna staništa, rekla je Nienke Klerks, biolog iz zoo vrta.
"Ovim projektom stvaramo rezerve korala. Stoga ćemo ih, u slučaju da u divljini izumru, i dalje imati u akvarijumima", rekla je Klerks.
Zbog vrlo sporog rasta korala - godišnje od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara - proći će godine pre nego što bilo koji bude mogao da se vrati u prirodno stanište. Ipak, čak i u tom slučaju uslovi bi morali bitno da se poboljšaju da bi korali mogli tamo i dalje da rastu i napreduju.
Zoološki vrt radi na projektu izgradnje koralnog rezervata zajedno s Okeanografskim muzejem Monaka i još dva francuska akvarijuma, a Klerks se nada da će se im se u projektu pridružiti još zooloških vrtova.
Korali su veoma važni jer bi njihovim nestankom Zemlja ostala bez čitavih ekosistema.
Zašto je Veliki koralni greben u opasnosti?
Veliki koralni greben je od velike "naučne i suštinske važnosti", zbog čega se već 40 godina nalazi na listi svetske baštine. Proteže se 2.300 kilometara duž australijske severoistočne obale, a zapravo se sastoji od 3.000 pojedinačnih grebena.
To je jedan od najbogatijih ekosistema u svetu, što se tiče bioraznolikosti, jer morski i biljni svet živi zajedno sa koralnim strukturama.
Postoji oko 400 tipova korala, oko 1.500 vrsta riba i ugroženih vrsta poput velike zelene kornjače. Takođe, štiti protiv velikih talasa i oluja.
Globalno zagrevanje je veliki problem i već je dovelo do toga da je greben izgubio pola svojih korala od 1995. godine. Posebno su pogođeni veći razgranatiji koralni tipovi, a baš na njima živi veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.
Koralni polipi su vrlo osetljivi na temperature mora, pa ako vode budu toplije, mogu i da uginu.
Ukoliko bi voda bila hladnija, grebeni bi mogli da se oporave, ali za to je potrebno od 10 do 15 godina.
Naučnici upozoravaju da je Veliki koralni greben na izmaku snaga. Studija je pokazala da zbog izbeljivanja 2016. i 2017. godine nije ostalo dovoljno odraslih korala koji mogu da regenerišu najgore pogođene oblasti na pravi način.
(N.P/EUpravo Zato/Index.hr)
