Britanske vlasti su pozvale baštovane da sarađuju sa svojim komšijama kako bi pomogli moljcima i muvama, nakon što je istraživanje pokazalo da su ovi oprašivači posebno osetljivi na urbane predele.
Kada se govori o oprašivačima, pčele dobijaju najviše pažnje, ali su istraživači otkrili da su njihovi manje glamurozni, ali ništa manje važni srodnici, još ranjiviji na urbanizaciju.
Tri istraživača sa Odeljenja za biologiju Univerziteta u Šefildu proučavalo je uticaj urbanizacije u Velikoj Britaniji na oprašivače. Ustanovljeno je da gradski pejzaži podržavaju 43% manje vrsta oprašivača, a najveći pad je uočen što su se više približavali centru grada.
Emili Elis, glavna autorka studije, koja je ovo istraživanje sprovela u okviru svog doktorskog rada, izjavila je da su prvobitno želeli da se fokusiraju na pčele jer su one "najharizmatičnije".
"Međutim, moje interesovanje za moljce je proširilo istraživanje, a zatim je i koautor Stjuart Kembel uključio u rad i osolike muve. To je ta zanimljiva novina u ovom istraživanju, uključili smo tri različite grupe oprašivača koje su veoma raznolike", izjavila je.
Istraživanje je sprovedeno tokom leta 2019. godine kada je Elisova posećivala bašte u Lidsu, Lesteru i Šefildu, u područjima sa različitim stepenom urbanizacije.
"Sakupljali smo insekte svakog meseca tokom šest meseci na po osam lokacija u svakom gradu, tako da je bilo mnogo vožnje", dodala je.
Njihovi rezultati su zabrinjavajući.
Utvrdili su da na svaki rast nepropusnih površina od 10 odsto, poput puteva i zgrada, dolazi do smanjenja raznovrsnosti oprašivača do 7,5 procenata.
Ipak, broj moljaca i muva opadao je znatno više nego broj pčela.
"Pretpostavljamo da je to možda zbog toga jer imaju složenije životne cikluse, pa su im osim cveća potrebne i druge vrste resursa da bi odrasli", rekla je Elisova.
Kako možemo da spasimo oprašivače?
Ali ta ključna ranjivost istovremeno nudi i moguće rešenje. Ako baštovani i gradski planeri uzmu u obzir potrebe i drugih oprašivača, postoje jednostavni načini da im se izađe u susret.
"Sada smo vrlo dobri u sadnji cveća za oprašivače poput pčela, i to bi mogao da bude razlog zašto ne primećujemo njihov pad. Potrebno je samo da obratimo pažnju i na druge insekte, možda da posadimo još neki žbun ili napravimo ribnjak, ili nešto slično, kako bismo i njima pomogli. Raznovrsnost staništa je najvažnija, potreban nam je cvetni kutak, drvo, nekoliko žbunova, deo trave koji nije pokošen da ti prostori budu raznovrsni i prilagođeni različitim vrstama insekata i životinja", objasnila je.
Kako je poručila, "veoma je važno da sarađujete i razgovarate sa svojim komšijama, porodicom i prijateljima i podstičete ih da i oni to rade".
"Pojedinačna bašta ili cvetni kutak su prilično mali i skoro beskorisni, ali kada se stvori mreža ljudi koji su zainteresovani i uključeni, ti mali prostori mogu da postanu velika mreža staništa oprašivača u gradovima", istakla je naučnica.
Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu "Proceedings B" Kraljevskog društva za biološka istraživanja, preneo je "Gardijan".
(EUpravo zato/Guardian)
