Stanko pravi med na krovovima zgrada: Vrhunskog je kvaliteta, a služi se i u hotelima! To je samo delić važne priče

Kada je pre desetak godina Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, svojim kolegama pomenuo ideju urbanog pčelarstva, jedni su ga čudno pogledali, a drugi ga najverovatnije nisu ni pomno slušali.

Gosti hotela Hajat, primera radi, mogu u restoranu probati poslastice sa medom, ne znajući da je to beogradski med, "ubran" sa krova.

"Slika je danas mnogo lepša. Ljudi su shvatili da urbano pčelarstvo nije samo obično držanje košnica na ravnim krovovima, nego mnogo više. Tu je na prvom mestu edukacija ne samo građana Beograda nego i dece. Moja generacija je nekada imala babu i dedu na selu. Današnja generacija mladih retko ima priliku da poseti selo i da iz prve ruke vidi izvorni životinjski i biljni svet. Danas je to priča koja je interesantna, a mi pažnju medija koristimo da bismo rekli ono što mislimo da je važno za očuvanje pčela i to ne samo medonosnih pčela nego i svih ostalih polinatora. U Beogradu ima 270 različitih vrsta pčela, u Srbiji oko 700, a u celom svetu 20.000. Polinatori su važni insekti koje mi retko srećemo, ali su važni za očuvanje biodiverzita", objasnio je Rajić za EUpravo Zato.

To su, za sada, male količine meda koje kompanije u vidu korporativnih poklona dele svojim poslovnim partnerima kako bi se promovisala ova ideju, a Rajić se nada da će uskoro u saradnji sa nadležnim savezom uspeti da gradski med bude i u turističkoj ponudi Beograda.

Beogradski med je vrhunskog kvaliteta

"Ono na čemu mi instiramo je i edukacija, ne samo građana o korišćenju pčelinjih proizvoda nego i samih pčelara iz ruralnih predela. Taj segment smo pomalo zanemarili. Država Srbija je uložila dosta sredstava i pčelarima kroz subvencije omogućila da kupe opremu i slično, ali smo zaboravili da je nedovoljno iskorišćen prostor za edukaciju", kazao je Rajić koji ima višedecenijsko iskustvo u pčelarstvu, a širom Srbije i regiona učestvuje u brojnim radionicama, konferencijama i predavanjima.

Iako možda i dalje ima ljudi koji ne veruju da se u gradu može praviti med, situacija je sasvim drugačija.

"Prinosi su na košnicama mnogo veći nego u ruralnim predelima. Med je besprekorno čist, svake godine radimo analize u Centru za ispitivanje namirnica i perfektnog je kvaliteta. Prošle godine je osvojio zlatnu medalju na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i na još nekim skupovima. Što se čistoće tiče, gradska sredina se ispostavila kao bolja i humanija po pčele. Prvo, bilje je raznovrsno, Beograd je predivan grad na dve reke, tu su Kalemegdan, Topčider i brojni parkovi, nema pesticida. Vi kada odete u Vojvodinu, primera radi, na 300 hektara uljane repice, neku drugu travku ne možete da nađete ni za lek, a u Beogradu non-stop nešto cveta tako da je to izuzetno prijatno za život pčela", kazao je Rajić za naš sajt.

Kako je napomenuo, njegova ideja nije bila da se u gradu ubira med, iako su prinosi veći, već da se svet pčela približi stanovnicima urbanih sredina.

Svako ko želi da se uputi u tajne urbanog pčelarstva ili da se sam oproba u tome, može se obratiti Beogradskom udruženju pčelara koje redovno deli savete i organizuje kurseve za početnike.

Pčele imaju i hotele u Beogradu

U saradnji sa BUP-om, pčele su se "nastanile" i u blizini silosa kod nekadašnjeg Žitomlina. Posađeno je 700 medonosnih biljaka i postavljeno 12 košnica, pa tamo danas postoji pravi Medonosni vrt.

Osim toga, svojevrsni hoteli za pčele postoje odnedavno u Beogradu, a jedna takva oaza za oprašivače nalazi se u Botaničkoj bašti Jevremovac gde jedinke mogu da polažu jaja.

Hotel za pčele je postavljen i na području Šumarskog fakulteta, uz podršku slovenačke ambasade.

Slovenija je, inače, zemlja koja ima najviše pčelara po glavi stanovnika u EU, i upravo je ona pokrenula ideju da se obeležava Međunarodni dan pčela (20. maj).

Ambasada već neko vreme u Beogradu, ali i širom regiona organizuje brojne manifestacije koje se tiču ovih insekata, veoma važnih za ekosistem, a u radionicama učestvuju i deca.

"Svi znaju koliko su pčele važne za naš život, za našu održivost, za naše sutra. Deca mogu da se nauče svim vrednostima tih malih bića koje nam daju svakodnevni potrebnu hranu. Osim toga, slovenačka ambasada je u okviru projekta Eunika otvorila hotel za pčele, zajedno sa Šumarskim fakultetom u Beogradu", navela je za EUpravo Zato Goranka Krošelj, zamenica ambasadora Republike Slovenije u Srbiji.

Hotel za pčele je samo deo projekta "Urbane oaze" čiji je cilj da se Beograd promeni na urbanom nivou.

Mnoge vrste divljih solitarnih pčela doživele su dramatičan pad u populaciji, a ovo je jedan od načina na koji može da im se pomogne da se ugnezde i razmnožavaju.

U Srbiji se godišnje proizvede nešto više od 7.000 tona meda, a procenjuje se da se u Beogradu pčelarstvom bavi oko hiljadu ljudi.