Digitalno oglašavanje u Evropskoj uniji i dalje beleži rast, ali podaci za 2024. otkrivaju velike razlike među državama članicama.
Prema najnovijim podacima Eurostata, svega trećina evropskih kompanija, 32,6 odsto, odlučila je da uloži novac u plaćene internet kampanje.
U samom vrhu nalazi se Malta, gde se više od 60 procenata firmi (tačnije 60,4 odsto) opredelilo za ovakav vid promocije. Ova mala, ali digitalno vrlo aktivna ekonomija prednjači u korišćenju onlajn oglasa. Odmah iza Malte su Finska i Kipar, sa gotovo polovinom preduzeća koja ulažu u digitalno oglašavanje – 49,8 i 49,4 odsto.
Na drugom kraju lestvice su Rumunija, Poljska i Portugal, gde manje od četvrtine firmi koristi plaćene oglase na internetu. U Rumuniji taj procenat iznosi 22,8 odsto, u Poljskoj 23,2 odsto, a u Portugalu 23,6 procenata.
Kada je reč o načinima prilagođavanja oglasa publici, kompanije u EU najčešće biraju kontekstualno targetiranje, strategiju koju koristi čak 76,8 procenata preduzeća koja plaćaju reklame. Ova metoda se zasniva na praćenju sadržaja koji korisnik pregleda, ključnih reči koje unosi u pretragu ili tema koje ga zanimaju, pa se oglas prikazuje upravo u trenutku kada postoji veća šansa da će privući pažnju.
Druga po učestalosti je geografsko targetiranje, koje primenjuje 44,3 odsto firmi. Ono funkcioniše analizom IP adrese ili drugih tehničkih podataka kako bi se precizno odredila lokacija korisnika, od države i regiona, do konkretnog grada ili čak adrese. Ovakav pristup posebno pogoduje lokalnim biznisima i kompanijama koje žele da dopru do kupaca iz tačno određenog područja.
Treća značajna strategija je bihejvioralno targetiranje, koje koristi 41,6 odsto preduzeća. Ono se zasniva na analizi prethodnog ponašanja korisnika na internetu, od stranica koje je posećivao, preko proizvoda koje je pregledao, do kupovina koje je obavio. Podaci se obično prikupljaju putem kolačića, a zatim koriste za kreiranje oglasa koji odgovaraju interesovanjima i navikama korisnika.
Pored ovih metoda, 45,3 odsto firmi koristi i druge vidove ciljanja publike. Tu spadaju napredne kombinovane strategije, kao što su demografsko targetiranje (prema uzrastu, polu ili zanimanju) ili retargeting, prikazivanje oglasa ljudima koji su već posetili određeni sajt, ali nisu završili kupovinu.
(EUprvao zato/Eurostat)
