Ukupne površine pod ekološkim uzgojem u Evropskoj uniji nastavljaju da se povećavaju. Prema poslednjim podacima Eurostata, one su 2022. godine obuhvatale 16,9 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 10,5 odsto.
Bitnu stavku predstavlja stočarstvo jer je sve veći broj i udeo stoke koja se uzgaja na ekološki način. Tako je u EU 2022. na taj način držano 5,4 miliona goveda (7,2 odsto od ukupnog broja), milion krava (4,9 odsto) i 6,1 milion ovaca (10,4 odsto).
Rast u gotovo svim zemljama EU
Između 2012. i 2022. ukupna eko površina povećala se u gotovo svakoj EU članici.
U Hrvatskoj se ona u tom razdoblju učetvorostručila, što je najveća stopa povećanja u EU. Veliki je rast zabeležen u Portugalu (+278 odsto), Bugarskoj (+182 odsto), Francuskoj (+179 odsto), Mađarskoj (+145 odsto), Rumuniji (+123 odsto) i Italiji (+101 odsto).
Kada je reč o količini zemljišta u eko proizvodnji, najviše ga ima Francuska, 2,9 mil. hektara (17,0 odsto ukupne EU površine). Francuska, zajedno sa Španijom (2,7 mil. ha), Italijom (2,3 mil. ha) i Nemačkom (1,6 mil. ha) čine većinu (56 odsto) ukupnih eko površina EU-a 2022.
Jedan od glavnih ciljeva strategije Evropske komisije od farme do viljuške je da do 2030. najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod eko proizvodnjom.
U kojih 10 zemalja je najzastupljenija eko proizvodnja?
Deset zemalja Europske unije sa najvećom zastupljenošću eko proizvodnje prema procentu poljoprivrednog zemljišta pod ekološkim uzgojem su:
Prvih 10 eko EU zemalja:
- Austrija - 27 odsto
- Estonija - 23 odsto
- Švedska - 20 odsto
- Portugal - 19 odsto
- Italija - 18 odsto
- Grčka - 17 odsto
- Češka - 16 odsto
- Letonija -16 odsto
- Finska - 15 odsto
- Slovačka - 14 odsto
Iznad 10 odsto imaju i Danska (oko 12 odsto), Slovenija i Španija ( svaka oko 11 odsto odsto) i Francuska (oko 10 odsto).
Nasuprot tome, udeo eko površine ostao je ispod pet odsto u pet zemalja EU-a u 2022., s najnižim procentima u Irskoj (2 odsto), Bugarskoj (2 odsto) i Malti (ispod 1 odsto).
(JA/EUpravo zato/Agroklub)
