U pitanju je dvodnevni događaj, koji okuplja vodeće onkologe, predstavnike pacijenata, kreatore politika i evropske komesare, fokusiran je na temu "Rak u dinamičnom globalnom okruženju: izazovi i obaveze" (Cancer in a Changing Global Landscape: Challenges & Commitments).
Prilikom otvaranja skupa, prof. dr Vim Silen, jedan od čelnika Evropske organizacije za borbu protiv raka (ECO) istako je da se evropski zdravstveni sistemi suočavaju sa rastućim pritiscima: od nedostatka medicinskog osoblja i ograničenih budžeta do posledica globalnih kriza.
"Ako u narednih pet godina ne stabilizujemo problem radne snage u zdravstvu, naši onkološki sistemi neće biti održivi. Ne govorimo više o izazovima u budućnosti - već o realnosti koju živimo danas", poručio je Silen.
Veliki deo prvog dana bio je posvećen problemu manjka stručne radne snage u onkologiji, nakon što je ECO objavila nalaze ankete koji ukazuju na psihičku iscrpljenost među zdravstvenim radnicima i sve veći teret koji stvara administracija.
Dr Elena Marku, onkološkinja iz Grčke i članica ECO radne grupe, naglasila je:
"Kolege utroše i do 40 odsto radnog vremena na administrativne zadatke. To direktno smanjuje vreme za pacijente i povećava rizik od grešaka. Ovo je sistemski problem koji Evropa mora zajedno da reši."
Posebnu pažnju privukla je sesija o ulozi veštačke inteligencije u dijagnostici i lečenju raka, na kojoj su stručnjaci predstavili najnovije primere AI sistema koji bi mogli da ubrzaju ranu detekciju i poboljšaju dijagnostiku.
Govornici su naglasili da uz inovacije, moraju da postoje i jasne regulatorne smernice i adekvatne investicije - kako bi pacijenti u svim zemljama EU stvarno imali koristi.
Prof. dr Martin Lecler, pionir u primeni AI u onkologiji, izjavio je: "AI neće zameniti lekare - ali će lekari koji koriste AI imati prednost u dijagnostici. Međutim, bez jedinstvenih standarda možemo završiti sa 27 različitih sistema i 27 različitih nivoa kvaliteta - a to ne sme da bude budućnost evropske onkologije."
Tokom popodnevnih panela diskutovalo se o onkološkoj nezi u kriznim situacijama, uključujući nestašice lekova, ratne sukobe i javnozdravstvene pretnje - u trenutku dok javnost apeluje na jače evropske mehanizme o dostupnosti terapija.
Predstavnica udruženja pacijenata iz Ukrajine, Anna Hrešćuk, naglasila je: "Krizne situacije ne smeju da znače i prekid lečenja. Za mnoge pacijente dan bez terapije znači pogoršanje celokupnog stanja. Evropa mora da ima kontinuirani plan o brizi pacijenata i u najtežim okolnostima.“
Samit se nastavlja i danas, kada će u fokusu biti kvalitet života preživelih pacijenata, saradnja na evropskim istraživačkim projektima i jačanju politika u vezi sa suzbijanjem raka.
Očekuje se da će ECO na zatvaranju predstaviti skup preporuka namenjenih Evropskoj komisiji i državama članicama, sa ciljem da se osigura da borba protiv raka ostane jedan od ključnih prioriteta evropske zdravstvene politike.
Uoči drugog dana, komesarka za zdravlje EU, Stela Kirijakidis, poručila je: "Borba protiv raka nije samo zdravstveno pitanje - to je pitanje stabilnosti društva, ekonomskog razvoja i evropske solidarnosti. Naša obaveza je da nijedna država članica ne ostane bez resursa potrebnih da zaštiti svoje građane."
Evropski samit raka 2025 - drugi dan
Drugi dan Evropskog samita raka 2025, protekao je u dijalogu o kvalitetu života preživelih pacijenata, jačanju evropskih istraživačkih mreža i definisanju prioriteta političkih pitanja vezanih za ovu temu - koji bi trebalo da oblikuju borbu protiv raka u narednoj deceniji.
U uvodnom delu, predstavljeni su novi nalazi ECO-ove radne grupe, koja se bavila pitanjem preživljavanja i kvaliteta života pacijenata, uz poruku da se evropski zdravstveni sistemi i dalje dominantno fokusiraju na akutan tretman, dok potrebe pacijenata nakon završetka lečenja ostaju nedovoljno prepoznate.
Centralna jutarnja sesija otvorena je uz apel da je potrebno da se prepozna činjenica kako život nakon izlečenja od raka donosi potpuno novi niz medicinskih, psiholoških i društvenih izazova.
Dr Sofia van der Mer, stručnjakinja za onkološku rehabilitaciju, istakla je: "Mi ovde govorimo o milionima ljudi koji su pobedili rak, ali još uvek vode bitku sa posledicama bolesti. Nije dovoljno samo spasiti život - moramo omogućiti i dostojanstvenu svakodnevicu nakon lečenja."
Učesnici su naglasili da mnoge zemlje EU nemaju sistematsku psihosocijalnu podršku - nema organizovane rehabilitacije, a kontrolni pregledi su često fragmentirani između više specijalnosti. Zaključeno je da bi EU morala da podrži standardizovane protokole za praćenje pacijenata koji su se izborili sa rakom, kako bi se osiguralo da pacijenti ne "ispadaju" iz sistema čim završe terapiju.
Drugi panel, bio je posvećen saradnji među istraživčima i inovacijama. Učesnici su ukazali da Evropa ima vrhunske stručnjake i institute, ali da rezultati i dalje ostaju ispod potencijala zbog sistema finansiranja.
Prof. Henrik Kjeldsen iz Danskog nacionalnog centra za onkološka istraživanja poručio je:
"Ne možemo da imamo 27 odvojenih strategija vezanih za istraživanja i da očekujemo globalni iskorak. Ako želimo nove terapije i brži put od laboratorije do pacijenta, Evropa mora da deli podatke, opremu i rezultate."
Dok je nastavak diskusije o manjku stručnog kadra podsetio da nijedna inovacija neće promeniti realnost ukoliko onkološke klinike ne dobiju stabilnu, dobro obučenu i adekvatno podržanu radnu snagu.
Dr Ljubomira Petresku iz Rumunije navela je: "Možemo govoriti o digitalizaciji i savremenoj medicini, ali bez ljudi koji vode dijagnostiku, daju terapiju i brinu o pacijentima - svi planovi padaju u vodu. Evropi treba dugoročna strategija za onkološku radnu snagu."
Učesnici su se saglasili da je potrebno unaprediti obuku i zadržavanje mladih onkologa, ali i smanjiti administrativno opterećenje koje ih - kako je usaglašeno prvog dana - "udaljava" od pacijenata.
Na samom zatvaranju Samita, ECO je predstavio set preporuka koje će uputiti Evropskoj komisiji i državama članicama. Među najvažnijima su:
- proširenje i standardizacija skrining programa, posebno u zemljama sa slabijom infrastrukturom,
- uspostavljanje zajedničkog evropskog okvira za primenu veštačke inteligencije u dijagnostici i lečenju raka,
- jačanje mreža za istraživanje raka kroz zajedničko finansiranje i razmenu podataka,
- kreiranje jedinstvenih politika koje štite i unapređuju kvalitet života preživelih pacijenata,
- strateški plan za obnovu i stabilizaciju onkološke radne snage u svim državama EU.
Komesarka EU za zdravlje, Stela Kirijakidis, u završnom obraćanju poručila je: "Evropa mora da ostane lider u borbi protiv raka. Ovaj samit pokazao je da imamo znanje, imamo volju - sada je vreme da to pretočimo u politike koje stvarno menjaju živote naših građana."
EUpravo zato/ECO
