Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i član radne grupe za izradu nacrta zakona koji će regulisati regenerativnu poljoprivredu, Vladan Pešić, za RTS kaže da očekuje kako će u narednom periodu regenerativna proizvodnja postati obavezna na globalnom nivou, s obzirom na uvođenje karbonskih taksi.
On navodi pozitivna iskustva iz okruženja i ističe da će poljoprivrednici u Srbiji očuvati zemljište, ali da će najveću korist imati u ekonomskom smislu.
Regenerativna poljoprivreda je način proizvodnje koji čuva i unapređuje kvalitet zemljišta, a uskoro će dobiti i zakonski okvir u Srbiji.
Nacrt zakona trebalo bi da bude završen do kraja godine, a osim metoda proizvodnje, definisaće i period prilagođavanja i način subvencionisanja.
Profesor Pešić objašnjava da regenerativna poljoprivreda može da smanji troškove proizvodnje i do 60 odsto, čuva zemljište od degradacije i povećava nivo humusa.
Da bi ovakav način proizvodnje zaživeo u Srbiji, potrebno je, prvenstveno, promeniti svest poljoprivrednika.
Među metodama regenerativne proizvodnje su stalna pokrovna useva na zemljištu, rotacija useva, što veća upotreba korenasto-krtolastih biljaka i korišćenje stajnjaka životinja na njivama.
Iako prelazak na regenerativnu poljoprivredu u početku neće biti obavezan, Pešić smatra da će dugoročno postati imperativ, s obzirom na izvoznu orijentaciju Srbije prema EU i potpisivanje Pariškog sporazuma o klimatskim promenama.
"Od 1. januara u nekim industrijama počinje oporezivanje na bazi karbonskih taksi i moramo da vodimo računa da to ne utiče na našu konkurentnost. Prilagođavanje regenerativnoj poljoprivredi trajalo bi tri do pet godina dok naši farmeri ne vide benefite.
U početku, troškovi tehnoloških inovacija mogli bi se finansirati iz IPARD programa, dok država ne počne da subvencioniše regenerativnu proizvodnju", objašnjava Pešić.
Dobra iskustva iz Slovenije
Profesor navodi pozitivna iskustva iz susednih zemalja. „Slovenija daje osnovne podsticaje za poljoprivredu od 180 evra, ali primenom modela konzervacione obrade, koji je veoma sličan regenerativnoj poljoprivredi, podsticaji mogu da dostignu 560 evra.
U tim okvirima i mi možemo očekivati podsticaje za regenerativnu proizvodnju", ističe Pešić.
Najveća ekonomska korist za poljoprivrednike
Pešić naglašava da će poljoprivrednici očuvati zemljište, ali da će najveću korist imati u ekonomskom smislu.
"Benefiti uključuju manju potrošnju inputa zbog manjeg broja prolaza mehanizacijom. Štede na gorivu, veštačkim đubrivima i zaštitnim sredstvima. Realno, može se uštedeti od 40 do 60 odsto inputa, a u nekim slučajevima i više, jer integracija farme sa prirodom smanjuje pritiske patogena i potrebe za zaštitnim sredstvima", objašnjava Pešić.
Regenerativna poljoprivreda podiže nivo humusa u zemljištu
Profesor naglašava da je zemljište resurs od nacionalnog značaja.
"Država redovno kontroliše kvalitet zemljišta. Poljoprivrednici su dužni da bar jednom u tri godine rade kontrolu kod ovlašćenih laboratorija. U Vojvodini, nivo humusa se kreće između 2 i 3 odsto, što nije idealno, ali nije ni alarmantno da bi se reklo da će Vojvodina postati pustoš. Pre pedeset godina, nivo humusa je bio oko 5 odsto", kaže Pešić.
On dodaje da regenerativna poljoprivreda može podići nivo humusa, ali prirodni procesi su spori, za 20 do 30 godina povećanje može biti samo 0,3 do 0,5 odsto.
"Zato kažemo da je zemljište slabo obnovljiv resurs. Zakon štiti poljoprivredno zemljište, teško ga je pretvoriti u industrijsko ili građevinsko, ali vidimo da su u nekim oblastima takve odluke pogrešne. Ovo je poslednji trenutak da shvatimo da drugu državu nemamo i da je zemljište nacionalno bogatstvo koje pripada svima nama", zaključuje profesor Pešić.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
