Države članice EU imaće najviše tri dana u mirnodopskim uslovima, odnosno samo šest sati u vanrednim situacijama, da omoguće prolazak evropskih trupa i vojne opreme preko svojih granica, prema novom predlogu Evropske komisije za "vojni Šengen", čiji je cilj drastično poboljšanje vojne mobilnosti u okviru EU, kao i bezbednost.
"Danas, da biste premestili vojnu opremu i trupe, recimo, sa zapada na istok, nažalost potrebni su meseci. Ono što želimo jeste da se to dešava u roku od nekoliko dana. Ne možete odbraniti kontinent ako ne možete da se krećete po njemu. To je vrlo jasno. Zato i uvodimo ovaj vojni Šengen", rekao je Apostolos Cicikostas, evropski komesar za održivi transport i turizam.
Paket pod nazivom "Vojna mobilnost" biće zvanično predstavljen. Reč je o najnovijem u nizu planova Evropske komisije od početka godine, kojima se namerava značajno jačanje odbrane EU do kraja decenije, do kada, kako veruju pojedine obaveštajne službe, Rusija može steći kapacitete da napadne neku drugu evropsku državu.
Jedna od ključnih mera odnosi se na ubrzano izdavanje dozvola za prekogranično kretanje vojske. Trenutno pravila u 27 članica nisu usklađena, neke zemlje čekaju i nedeljama pre nego što odgovore na zahtev druge države članice za prolazak trupa i/ili opreme.
Komisija želi da se taj rok skrati na najviše tri dana u miru i samo šest sati u vanrednim situacijama, uz pretpostavku da će odobrenje u vanrednim slučajevima biti automatski dato.
"Brze, kratkoročne investicije"
Plan predviđa novi evropski sistem za poboljšanu vojnu mobilnost, modelovan po Mehanizmu civilne zaštite EU, koji omogućava državama da brzo dobiju pomoć nakon prirodnih ili tehnoloških katastrofa.
To će uključivati "fond solidarnosti za vojnu mobilnost", u okviru kog će države moći da stave na raspolaganje svoju opremu, poput teretnih vagona, feribota ili strateških avio-prevoza, drugim članicama. Biće uveden i "katalog vojne mobilnosti" sa spiskom dvonamenskih transportnih i logističkih sredstava iz civilnog sektora koja se mogu koristiti za vojne operacije.
Sve ovo koordiniraće nova transportna grupa za vojnu mobilnost, sastavljena od nacionalnih koordinatora svake zemlje. Ona će takođe odrediti prioritetno finansiranje za 500 infrastrukturnih projekata koji su označeni kao ključni za unapređenje četiri vojna koridora, čije se tačne lokacije još drže u tajnosti.
Cilj je unapređenje puteva, železnica, luka, aerodroma, tunela i mostova kako bi mogli da izdrže težinu i dimenzije vojne opreme.
"Snažne logističke mreže prave razliku između dobijanja i gubljenja ratova", rekao je Cicikostas, dodajući da je "fokus na kratkoročnim, brzim investicijama koje odmah povećavaju kapacitete".
Koliko će to koštati
Cicikostas procenjuje da je za sve planirane radove potrebno oko 100 milijardi evra, dok je EU do sada izdvojila svega 1,7 milijardi u tekućem višegodišnjem budžetu koji traje do 2027. To je, kako je ocenio, "kap u moru".
Predlog za sledeći sedmogodišnji budžet, koji počinje 2028, iznosi nešto manje od 18 milijardi, deset puta više, ali i dalje daleko od potrebnog.
Ipak, Cicikostas naglašava da to nije jedini izvor finansiranja.
Budući da je reč o dvonamenskoj infrastrukturi, države bi mogle da koriste sredstva iz fondova kohezije, namenjenih smanjenju regionalnih razlika, kao i novac iz SAFE programa za odbrambene zajmove.
Države EU, od kojih je većina i članica NATO-a, moći će ove investicije da uračunaju i u novi, znatno viši cilj izdvajanja za odbranu unutar Alijanse.
"Ali, nije sve u novcu. Ovaj paket je i okvir", naglasio je.
"Geopolitička situacija u svetu nije jednostavna, zato moramo da učimo da se krećemo brže, radimo intenzivnije i postižemo rezultate mnogo ranije nego što bi se očekivalo", zaključio je Cicikostas.
(EUpravo zato/Euronews)
