Naučnici su ispitivali uzorak DNK za koji se veruje da je pripadao Adolfu Hitleru, a rezultati - predstavljeni u novom dokumentarnom filmu, navodno ukazuju na genetski marker povezan sa retkim poremećajem koji može odložiti pubertet.
Istraživanje je vodila genetičarka Turi King, profesorka sa Univerziteta u Batu, poznata po identifikaciji posmrtnih ostataka kralja Ričarda III.
King je navela da je utvrdila da je tkanina uzeta sa kauča u Hitlerovom berlinskom bunkeru zaista bila natopljena njegovom krvlju, upoređujući dobijeni DNK sa potvrđenim DNK rođaka po muškoj liniji.
Osim što ukazuje na mogućnost da je Hitler imao urođeno hormonsko stanje, poznato kaoKalmanov sindrom, dokumentarac istražuje i stare spekulacije o njegovom navodnom jevrejskom poreklu, kao i eventualne genetske predispozicije za određena mentalna stanja.
Film pod nazivom "Hitlerova DNK: nacrt diktatora" emitovan je na britanskom Kanalu 4. Međutim, prikazani nalazi još nisu prošli stručnu recenziju niti su objavljeni u naučnom časopisu, što otežava nezavisnu procenu njihove pouzdanosti.
King je istakla da je rad poslat renomiranom časopisu i da se nada skorom objavljivanju.
Kako je uzorak nastao
Mali komad istrošene tkanine potiče iz 1945. godine, kada ga je uzeo američki pukovnik Rozvel P. Rozengren tokom obilaska Hitlerovog bunkera, odmah nakon što su Sovjeti dozvolili pristup. Materijal je ostao u porodici do aukcije 2014. godine, kada ga je kupio Istorijski muzej Getisburga u SAD.
"Nismo znali šta ćemo pronaći, moglo je da bude potpuno nezanimljivo, ali pokazalo se veoma intrigantnim", navela je King.
Tim je identifikovao mutaciju na genu PROK2, koja se povezuje sa Kalmanovim sindromom i urođenim hormonskim poremećajima koji kod dečaka mogu usporiti pubertet i dovesti do nespuštenih testisa. King napominje da oko 5% slučajeva prati i mikropenis.
Arheolog Nikolas Belantoni, koji je 2009. pregledao delove iste sofe sada čuvane u Rusiji, smatra da bi poreklo krvi moglo biti verodostojno, ukoliko se potvrdi autentičnost tkanine.
Podudaranja sa istorijskim podacima
Istoričar Aleks Kej, specijalizovan za nacističku Nemačku, ističe da se ovaj nalaz uklapa sa poznatim medicinskim zapisima. Dokument iz perioda Hitlerovog boravka u zatvoru 1923. navodi da je imao desnostrani nespušteni testis.
Kej smatra da bi Kalmanov sindrom mogao delimično objasniti i Hitlerove složene interpersonalne odnose.
Istraživanje je takođe isključilo tvrdnje o Hitlerovom jevrejskom poreklu: DNK sa Y hromozoma poklopila se sa DNK rođaka po muškoj liniji, što bi bilo nemoguće da je imao jevrejske pretke sa očeve strane.
Sumnje u naučnu validnost
Neki stručnjaci upozoravaju da se, bez potpune naučne objave i uvida u kvalitet genoma, iz dokumentarca ne mogu izvoditi pouzdani zaključci.
Pontus Skoglund iz Instituta Frensis Krik napominje da je uz medijsku pažnju važno voditi računa da se ne stigmatizuju ljudi koji danas imaju realne zdravstvene probleme povezane sa pomenutim stanjima.
Arheogenetičar Tom But dodaje da, s obzirom na to koliko je Hitler istorijski dokumentovan, DNK nalazi verovatno ne doprinose drastično razumevanju njegove ličnosti.
Genetske predispozicije za mentalna stanja
Istraživači su analizirali i poligenski "rizik skor", pokušavajući da procene predispoziciju za šizofreniju, ADHD i autizam.
Rezultati su navodno pokazali da bi Hitlerov rezultat bio viši od 99% današnje danske populacije.
Međutim, profesorka Dite Demontis, koja je radila na analizi, naglašava da se ovi skorovi koriste isključivo u istraživačke svrhe i ne predstavljaju dijagnostički alat. Visok skor ne znači da je Hitler zaista imao bilo koje od tih stanja.
King zaključuje da genetika može objasniti samo mali deo Hitlerovog ponašanja.
"On nije delovao sam, imao je čitav sistem ljudi koji su ga podržavali. Genetika je tek sitan segment mnogo veće slike."
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
