Kada poljoprivrednici razmišljaju u koju biljnu kulturu da ulože kako bi pokrenuli neki ozbiljniji biznis, mnogima prvo na pamet padne – malina. Ovo ukusno bobičasto voće važi za "kraljicu" u svetu voća, i zato ne čudi da je mnogi zovu "crvenim zlatom". Tome u korist definitivno ide i trenutna cena koju za ovu voćku morate da izdvojite na beogradskim pijacama koja ide i do 1.500 dinara po kilogramu.
U našoj zemlji proizvodnja ove voćke aktuelna je kroz gotovo čitavu istoriju, prvo kao baštenska delatnost 19. veka, a onda i kao isplativa, voćarska kultura. Glavne prednosti zbog koje se mnogi odlučuju da se bave malinom jeste pre svega izutetan ukus sa malim postotkom šećera ali i velika optornost na vremenske i atmosferske uslove.
Po njoj smo, između ostalog, prepoznatljivi na prostoru cele Evrope, čemu svedoči činjenica da se uglavnom kotiramo među prve tri zemlje sveta, uz Čile i Poljsku. Pozicija uglavnom zavisi od godine do godine i vremenskih uslova.
Maline su kod nas uspevale je im je pogodovala klima, sastav zemljišta ali i karakter naroda koji je uvek ulagao u svoju zemlju i voleo radove u polju. Međutim, kao što je i danas slučaj, pod najvećim zasadima maline oduvek se izdvajao okrug Podgorine, Pocerine i Kablara oko gradova Čačak i Valjevo, podno Zlatibora. Međutim, kao glavni malinarski okruzi u Srbiji izdvojili su se i:
- Šabački okrug – Krupanj, Loznica i Bajina Bašta;
- Kosjerićki okrug – pravac Povlen – Varda;
- Požeški okrug – okolina Požege;
- Ariljski okrug – celokupna okolina Arilja;
- Ivanjički okrug – Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča;
- Kraljevački okrug – Kraljevo i Dragačevo sa okolinom;
- Leskovači okrug – brdsko-planinski kraj.
Jedna od prvih "sorti" koja se uzgajala na ovim prostorima bila je takozvani valjevski marlboro, da bi vremenom bila smenjena novim vrstama kao što su moling promis, moling eksploiti i vilamet – jedna od vodećih vrsta u svetu.
Zavisno od uspeha rodne godine, ekonomskih i prirodnih naklonosti, proizvodnja maline u Srbiji može varirati, ali je u proseku prinos od oko 50.000 do 100.000 tona maline najčešći zbir iz naših malinjaka.
Ne smemo zaboraviti koju je vrstu maline Srbija prvo brendirala kao autohtonu, a to je jelička malina, narasla na padinama planine Jelice, a nakalemila i izrodila mnoge kvalitetne sorte crvene maline kao što su gradina, krupna dvorodna malina i podgorina.
Najbolja nadmorska visina za uzgoj malina je između 400 i 800 metara, što Srbija obiluje na pomenutim prostorima. Ova informacija je posebno značajna za prvu sadnju, jer je malina višegodišnja biljka koja na istom mestu može opstati do 10 godina.
Područja na kojima su ranije uzgajane druge voćne vrste poput breskve, jabuke ili vinove loze nisu preporučljiva za malinu zbog problema sa korenom. Takođe, zemljišta gde su se uzgajali paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan, duvan ili lucerka nisu idealna, jer su te biljke često uzrokovale uvenuće. Prisustvo divljih jagodastih biljaka u blizini zasada malina treba smanjiti kako bi se smanjio rizik od bolesti i štetočina.
Izbor lokacije za sadnju takođe zavisi od mogućnosti navodnjavanja, naročito u sušnim područjima, jer malina zahteva vlagu. Najpogodniji su zasadi koji su osunčani, sa blagim i stalnim strujanjem vazduha, ali zaštićeni od jakih vetrova i kasnih prolećnih mrazeva.
Porodica kojoj je odskočna daska u poljoprivredi bila - malina
Vojo Tošović iz Radaljeva kod Ivanjice je agronom koji je svoju diplomu i znanje iskoristio da na imanju od devet hektara razvije poljoprivrednu proizvodnju od koje živi cela njegova porodica. Uz znanja sa fakulteta i iskustva svojih predaka Vojo je sa porodicom prvo počeo sa uzgajanjem maline, da bi danas imali da ponude široku paletu povrća.
"Naša porodica se bavi pretežno plasteničkom proizvodnjom, gde u 5.000 kvadrata proizvodimo razno povrće: paradajz, krastavce, razne sorte i tipove paprika, zelenu salatu, ukrasne salate, spanać, mladi luk, blitvu, celer, peršun, čeri paradajz… Bavimo se i rasadničkom proizvodnjom, tako da za naše potrebe i potrebe naših stalnih kupaca proizvodimo pikirane paradajze, paprike i sve drugo povrće".
Pored plasteničke proizvodnje, na otvorenom polju, Tošovići imaju i proizvodnju kupusa, karfiola, brokolija, zatim oko 30 ari malina i jedan hektar zasađene šljive, koja je sad u punom rodu.
Tačna računica za bavljenje malinom
Da je moguće ostvariti pozitivan ekonomski efekat investiranjem u savremene zasade maline, pokazala je analiza sajta "Agropress" iz prošle godine. Iako je tržište još uvek nestabilno i ova računica možda nije u potpunosti precizna danas, sudeći po trenutnim cenama "crvenog zlata", moglo bi se reći da se i dalje trenutno isplati baviti se ovom voćnom kulturom.
Na skupu u Rakovici u organizaciji Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, govorilo se o isplativosti proizvodnje malina, a analiza pomenutog portala pokazala je da je isplativo gajiti maline po ceni za tri evra za kilogram.
Oni su naveli primer zasada maline sa podizanjem zasada 2020. godine i prvim rodom 2021. godine, na površini od 1,35 hektara (80.000 evra), sorte Vilamet, sa objektom za smeštaj 25 radnika i parkingom (20.000 evra), dok bi u to bila uključena i mehanizacija u kojoj su traktor, atomizer, podrivač, tarup (30.000 evra).
Ukupna investicija je, kako navode, 130.000 evra.
Vreme korišćenja zasada je 15 godina, dok su prinosi u periodu rastuće rodnosti 20-23 tona po hektaru, u periodu pune rodnosti 25 tona po hektaru, dok su u periodu opadajuće rodnosti 16-21 tona po hektaru, navodi se u analizi.
"Savremena proizvodnja maline sa visokim ulaganjima u investicioni objekat (zasad) se realno sprovodi u Srbiji, a na posmatranom primeru zasada maline, u 2021. i 2022. godini ostvareni su visoki prinosi i visoki prihodi", naveli su na portalu "Agropress".
Kako EU može da vam pomogne da se bavite ovim poslom?
Ukoliko želite i vi da se bavite ovom biljnom kulturom, ili želite da poboljšate svoju proizvodnju, Evropska unija vam može pomoći u tome brojnim konkursima i fondovima.
U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program. Može se uložiti u fizičku imovinu, fizičku imovinu koja se tiče marketinga i poljoprivrednih proizvoda kao i u diverzifikaciju gazdinstava i razvoj poslovanja.
Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
(JA/EUpravo zato/Kurir/Agropress)
