Za nacionalnu prestonicu kulture proglašeno je Užice, a sam program na Trgu partizana u ovom gradu otvorila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković. U pitanju je "lokalni" projekat nastao po uzoru na izbor za Evropsku prestonicu kulture koji je u Srbiji poznat po tome što je ovu titulu 2022. godine odneo Novi Sad.
Gojković je prilikom ovogodišnjeg predstavljanja Prestonice kulture Srbije istakla da kultura pripada svim njenim građanima podjednako, a da je projekat Prestonica kulture Srbije jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja. Dodala je da je ovo veliki dan za Užice i Zlatiborski okrug, naročito ako imamo u vidu da su kultura i umetnost ovog prelepog dela naše zemlje prepoznatljivi širom sveta.
"Pred Užičanima je jedna više nego zanimljiva godina, ispunjena mnogobrojnim i kvalitetnim kulturnim programima i sadržajima. Ne sumnjam da će Užice kao Prestonica kulture uspeti da ispuni sva očekivanja i ispiše nove stranice u bogatoj istoriji grada, baš kao što je to učinio Čačak kao prva nacionalna prestonica kulture", rekla je Gojković.
Gojković je naglasila da je Srbija danas značajno drugačija zemlja nego što je bila pre nešto više od jedne decenije, a da su promene na bolje vidljive u svim segmentima društvenog života, tako i u kulturi. Prema njenim rečima, kultura mora da pripada svima, jer je to njena priroda.
"I zato, zbog slavnih predaka i bogate tradicije, zbog Užica i svih drugih gradova širom Srbije, izuzetno je važno što smo uspeli u tome da kultura pripada svim njenim građanima podjednako. Jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja upravo je projekat Prestonica kulture Srbije, na koji sam posebno ponosna", istakla je Gojković.
Neka od najvećih imena naše istorije i kulture iz "unutrašnjosti"
Prema njenim rečima, Srbija je, na sreću svih nas, oduvek imala značajne kulturne centre u takozvanoj unutrašnjosti, iz kojih su potekla neka od najvećih imena naše istorije i kulture.
"Jedno od takvih važnih središta je i Užice, koje je iznedrilo velike umetnike kao što su Milutin Uskoković, Maga Magazinović, Mihailo Milovanović, Ljubinka Dobrijević ili Stiv Tešić, da pomenem samo neke. Uz to, ovde se odigravaju brojne manifestacije koje decenijama unazad imaju vidljivo mesto na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Među njima i dešavanja u čarobnom Drvengradu nedaleko odavde, koji je, zahvaljujući briljantnoj zamisli svog osnivača profesora Emira Kusturice, postao kultno mesto ljubitelja filma i muzike, na kome se susreću sva magija umetnosti i nepregledna lepota prirode", ukazala je Gojković.
Gojković je podsetila da, kada god se govori o Užicu, mora se spomenuti jedinstveno kulturno nasleđe ovog kraja, u kome dominira Stari grad, srednjevekovno utvrđenje sa koga se grad vidi najlepše i najbolje.
"Njegova istorija ujedno je istorija grada – rasli su i razvijali se zajedno, povremeno padali da se podignu još uspravniji i dostojanstveniji, da bi danas, zahvaljujući zajedničkom delovanju lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, Stari grad ponosno stajao nad Užicem kao najverniji svedok proteklog vremena i biser kulturne baštine ovog dela naše zemlje", naglasila je Gojković.
Čačak, pa Užice - po uzoru na Evropsku prestonicu kulture
Umetnički koncept ovogodišnjeg projekta Prestonica kulture Srbije razvijen je pod motom svetlosti, duboko utemeljenim u lokalnoj tradiciji i činjenici da je Užice među prvima u Evropi imalo hidrocentralu, zasnovanu na principima Nikole Tesle.
Programski sadržaji biće realizovani pod sloganom "Era kulture", kroz četiri tematske oblasti, koje obuhvataju kulturno-istorijsko nasleđe i savremene umetničke prakse i perspektive u duhu Strategije razvoja kulture grada Užica ("Lučonoše", "Pla(e)menite baklje", "Šarena svetla reflektora" i "Sajber era").
Podsetimo, ovo je druga godina da Srbija bira nacionalnu prestonicu kulture. Prošle godine je to bio Čačak.
U pitanju je projekat koji je nastao po uzoru na Evropsku prestonicu kulture, takmičenje koji se organizuje na nivou Evropske unije. Godine 2022. jedna od evropskih prestonica kulture bio je drugi najveći srpski grad, Novi Sad. Ovo je jedan od prvih gradova van Evropske unije koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture.
Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, ojačale kulturne veze mеđu Evropljanima, spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumevanje i ojačao osećaj evropejstva.
Mnoge prestonice kulture iskoristile su priliku da u toku samog projekta i nakon njega razviju kulturnu infrastrukturu, omoguće širi pristup kulturi, unaprede imidž grada, razviju turističku privredu i ojačaju kulturne i kreativne industrije.
Sama ideja datira od 1985. godine, kada su Melina Merkuri, ministarka kulture Grčke, i francuski ministar kulture Džak Lang osmislili da se jednom godišnje bira Evropska prestonica kulture sa ciljem da se povežu ljudi u Evropi i da se poveća svesnost o zajedničkoj istoriji i vrednostima.
Iste godine projekat je pokrenut rezolucijom EU ministara kulture.
Kulturne prestonice Evrope za 2024. godinu su Bad Išl u Austriji, Tartu u Estoniji i Bodo u Norveškoj.
(JA/EUpravo zato)
