Pre 10 godina Evropa Nostra je pokrenula program "Sedam najugroženijih", zajedno sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske unije.
"Ono što razlikuje ovaj program od drugih međunarodnih programa inicijativa i lista ugroženog kulturnog nasleđa, jeste činjenica da je program Evropa Nostre zamišljen kao kampanja civilnog društva za očuvanje evropskog nasleđa u opasnosti. Dakle, specifično i, za nas u Evropa Nostri, posebno značajno, jeste da u ovoj kampanji svake godine učestvuju građani Evrope kojima je stalo do njihovog nasleđa. Na taj način ovaj program priznaje upravo ono nasleđe koje ima vrednost za društvo ili za lokalnu zajednicu, a ne nužno ili isključivo spomenike kulture i nasleđe koji već uživaju određeni stepen zaštite po nacionalnim i međunarodnim pravilima i principima", rekla je za Euractiv Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbije.
Zbog toga, svako ko prepoznaje vrednost nasleđa (materijalnog ili nematerijalnog, u javnom ili privatnom vlasništvu) koje je ugroženo, može da ga kandiduje za ovaj program, objašnjava Marjanović.
"Organizacije koje su pozvane da nominuju ugroženo nasleđe za našu listu jesu: ovlašćene nacionalne organizacije koje predstavljaju Evropa Nostru, u našem slučaju to je Evropa Nostra Srbija, zatim druge članice i pridružene organizacije Evropa Nostre, javna i privatna tela aktivna u oblasti nasleđa koja se nalaze u zemljama u kojima Evropa Nostra još uvek nije zastupljena, organizacije članice Alijanse za evropsku baštinu (European Heritage Alliance), partneri Evropskog haba za kulturno nasleđe (European Heritage Hub) i pojedinci - članovi Evropa Nostre. Dakle, lista je široka, a mi u Evropa Nostra Srbiji smo otvoreni da pomognemo i podržimo svaku inicijativu koja nam pristigne i koja ispunjava osnovne uslove za nominaciju", dodaje Marjanović i pojašnjava koje su koristi za odabrane spomenike kulture od učešća u ovom programu:
"U većini slučajeva, uvrštavanje ugroženih lokacija na listu služi kao katalizator i podsticaj za mobilizaciju neophodne javne ili privatne podrške, uključujući finansiranje. Navedene lokacije takođe ispunjavaju uslove za grant Evropske investicione banke u iznosu od 10.000 evra po odabranom lokalitetu kako bi pomogli u sprovođenju dogovorene aktivnosti koja će doprineti spasavanju ugroženih lokacija. Svaki od ugroženih spomenika može da očekuje dolazak radne grupe stručnjaka odabranih za određeni lokalitet, kao i kontinuiranu podršku i saradnju sa mrežom Evropa Nostre."
Od kada je 2013. godine pokrenut ovaj program, na listi "Sedam najugroženijih" našlo se 56 spomenika i lokaliteta iz 31 zemlje širom Evrope.
"Što se Srbije i regiona tiče na ovoj listi našle su se: Sinagoga u Subotici 2014, Nacionalni teatar u Tirani i Beogradska tvrđava Kalemegdan 2020, Manastir Dečani, Istorijsko groblje u Mirogoju, Zagreb i Centralna pošta u Skoplju 2021. i konačno Bističke vodenice iz Petrovca na Mlavi, Partizansko groblje u Mostaru i Kulturni predeo Svetoga Stefana u 2023. godini", kaže Marjanović.
Prijave razmatra Međunarodni savetodavni panel, koji se sastoji od pažljivo odabranih evropskih stručnjaka za istoriju, arheologiju, arhitekturu, konzervaciju i finansije. Nakon završetka procesa aplikacije, razmatraju se prijave i bira uži izbor najugroženijih spomenika i lokaliteta. Konačnu listu od sedam lokacija bira Upravni odbor Evropa Nostre.
Od 1987. godine je deo sela Bistrica u kome se nalaze vodenice i valjavica proglašen za kulturno dobro od velikog značaja - prostornu kulturno-istorijsku celinu. Smeštene u podnožju Homoljskih planina uz istoimenu reku koja krasi ovo idilično selo, danas ima devet vodenica (od kojih je čak osam u funkciji) i jedna valjavica i tu se još uvek melje ukusno i zdravo brašno, koje je specifično po takozvanom "hladnom mlevenju".
"Zahvaljujući ljubavi i posvećenosti prema tradiciji i kulturi, koja odlikuje ljude iz ovog kraja, vodenice čuvaju istoriju i pružaju mogućnost za sticanje novih znanja mladim generacijama kako se na održiv način, bez upotrebe električne energije, može proizvoditi hrana", kaže Vedrana Lazarević iz Turističke organizacije Petrovac na Mlavi, objašnjavajući kako su došli na ideju da kandiduju vodenice za program "Sedam najugroženijih":
"Sama ideja o kandidovanju je proistekla iz dogovora lokalne zajednice, opštinskog rukovodstva i Turističke organizacije opštine Petrovac na Mlavi, o angažovanju na spašavanju Velike vodenice. Usled delovanja prirodnih faktora i bujičnog karaktera reke Bistrice, ova vodenica se nalazi u opasnosti od urušavanja i potrebna je sanacija obala da bi se ovaj proces zaustavio. U prethodnom periodu je urađena dokumentaciona osnova. Međutim, usled objektivnih okolnosti koje su uslovljene globalnom ekonomskom situacijom, kao i prirodnim faktorima, potrebna je revizija postojeće projektne dokumentacije. Takođe je neophodna izrada odgovarajuće programske dokumentacije koja bi predstavljala platformu za dalji razvoj održivog turizma u Bistrici", kazala je ona.
Prijava na konkurs za program "Sedam najugroženijih" je za njih bilo veoma pozitivno iskustvo.
"Sam proces nije komplikovan, a ljudi koji su nosioci ovog programa su jako pristupačni i otvoreni sa svaku saradnju. Preporučujemo svim kolegama, posebno u opštinama sa bogatom kulturnom baštinom, da prate ovakve pozive, jer su oni jedan od načina za upoznavanje evropske javnosti sa tradicijom, kulturom i svime onim čime naša zemlja obiluje, a narod vekovima i generacijama čuva", dodaje Lazarević, koja je bila vođa ovog projekta.
Opština Petrovac na Mlavi je tokom 2021. godine bila jedna od prvih opština u Srbiji koje su uradile Program razvoja turizma za period 2021-2025, a jedno od centralnih mesta zauzima Bistrica, koja je među ključnim turističkim atrakcijama ovog kraja.
Bistica predstavlja zanimljivu destinaciju za ljude koji vole prirodu, aktivnosti na otvorenom, kulturu, tradiciju i koji su otvoreni za sticanje novih znanja i iskustava. Ona je i rodno mesto prvog srpskog olimpijskog maratonca - Dragutina Tomaševića, ali i selo sa zdravom životnom sredinom, gde se ističe vrh Lukin kamen. Krase je slapovima i vodopad na Bistričkoj reci, autentična gastronomija i zanimljivi događaji poput "Sabora vodeničara i pomeljara", "Trke Dragutin Tomašević", planinarske manifestacije "Stazama Dragutina Tomaševića".
Zbog daljeg razvoja turističkog potencijala, Lazarević objašnjava šta za vodenice na Bistrici i Petrovac na Mlavi znači to što su one izabrane za program "Sedam najugroženijih" Evropa Nostre.
"Kroz ovaj program vodenice u Bistrici su ušle u proces upoznavanja i približavanja evropskoj javnosti koji je neophodan za dalji rad na očuvanju ove izuzetne kulturne baštine, kao i uključivanje u tokove održivog turizma. Zahvaljujući lokalnoj zajednici koja neguje svoju tradiciju, sačuvano je devet vodenica i valjavica. Čak osam vodenica je u funkciji i još uvek melje brašno. One svakako predstavljaju preteču prehrambene industrije, dok za valjavicu možemo reći da je jedna od osnova modne industrije. Ovi tradicionalni objekti rade na sasvim održiv način bez upotrebe električne energije i još uvek vrše proizvodnju i uče mlade naraštaje kako se nekad radilo i kako se može raditi na sasvim održiv način", rekla je Lazarević.
Kako Petrovac na Mlavi spada u nerazvijene opštine, ali izuzetnog prirodnog i kulturnog potencijala, neophodno je uključivanje svih zainteresovanih strana na spasavanju ovog kulturnog nasleđa.
"Nadamo se i verujemo da je uključivanje u program jedan od ključnih koraka u daljem radu na očuvanju ovog izuzetno značajnog kulturnog blaga koje predstavlja deo razvoja i koje može dati odgovore vezane za mnoga pitanja zdrave proizvodnje hrane i života u interekciji sa prirodom, kulturom i ljudima", objasnila je ona.
(Euractiv.rs/M.A./EUpravo zato)
