Pregovaračko poglavlje 21 deo je Klastera 4 - Zeleni dogovor i održiva povezanost. Poglavlje je otvoreno 2021.
Ideja transevropskih mreža pojavila se prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu Jedinstvenog evropskog tržišta. Veliko tržište, uz slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, podrazumevalo je povezanost regionalnih i nacionalnih mreža modernom i efikasnom infrastrukturom.
Stvaranje transevropskih mreža je značajan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, u odeljku XVI, članovima 170-172, daje pravni osnov za uspostavljanje transevropskih mreža u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija. Njime je definisano da je cilj EU promovisanje međupovezanosti i inetroperabilnosti nacionalnih mreža, kao i pristupa tim mrežama.
Šta je cilj?
Transevropske transportne mreže (TEN-T) doprinose održivom i multimodalnom razvoju transportnog sistema i otklanjaju eventualne zastoje pri odvijanju saobraćaja. Transportne mreže igraju veliku ulogu u obezbeđivanju održive mobilnosti, spajajući konkurentsku sposobnost Evropske unije i dobrobit stanovnika Evropske unije, uz istovremeno obezbeđivanje transporta robe i putnika. Utvrđena je i lista prioritetnih transnacionalnih projekata u skladu sa njihovim strateškim značajem.
Nova infrastrukturna politika EU predviđa formiranje "core network" do 2030. godine, koja će obuhvatati 9 glavnih koridora. Cilj je transformacija konekcija na liniji istok-zapad, unapređenje infrasturkture graničnih prelaza, unapređenje funkcionisanja različitih vidova saobraćaja i doprinos ciljevima Evropske unije u oblasti klimatskih promena.
Transevropske energetske mreže (TEN-E) obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije, i u velikoj meri doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa.
TEN-E treba da odgovore na sve veći značaj sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja Unije energijom, obuhvatajući energetske mreže država članica i država kandidata, i obezbeđujući usklađeni rad energetskih mreža EU i susednih zemalja. Glavni ciljevi politike u ovoj oblasti su sigurnost snabdevanja i funkcionalno unutrašnje tržište energije. U tu svrhu utvrđuje se lista projekata od zajedničkog interesa koja se ažurira svake godine. Revidirana TEN-E uredba usko se usklađuje sa ciljevima klimatske neutralnosti
Transevropske telekomunikacione mreže se uglavnom odnose na razvoj mreža i distribuciju povezanih usluga u okviru određenog programa Unije.
Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za transevropske mreže
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva finansija; Ministarstva odbrane; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva za evropske integracije; Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije; Agencije za bezbednost saobraćaja; Agencije za energetiku Republike Srbije; Republičkog zavoda za statistiku; Instituta za standardizaciju Srbije; Direkcije za železnice; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za upravljanje lukama.
Koja je korist i rezultat za Srbiju?
Srbija je u okviru pregovora u ovom poglavlju definisala koji će energetski i saobraćajni pravci u Srbiji postati deo zajedničke transevropske mreže.
Pravci buduće transevropske mreže u Srbiji profitiraće od finansijske pomoći Evropske unije, i to posebnog dela budžeta Unije, namenjenog transevropskim mrežama iz strukturnih fondova, kao i iz Kohezionog fonda. Takođe, Srbija će moći da koristi zajmove Evropske investicione banke.
(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)
