Ministar Nemanja Starović za EUpravo zato: Naša ambicija je da ubrzamo reforme i otvorimo još klastera do kraja godine

Koje reforme Srbija mora da sprovede kako bi ubrzala svoj evropski put i šta su trenutno najveće prepreke; šta će se promeniti za običnog čoveka u Srbiji kada postane deo evropske porodice i možemo li da motivišemo mlade da budućnost Srbije vide u okviru EU?

"Pristupanje Evropskoj uniji svakako nije sprint trka, pa stoga nije realno očekivati nekakve epohalne rezultate u roku koji ste naveli. Trenutno smo fokusirani na realizaciju konkretnih koraka na koje smo se obavezali u pogledu izbora Saveta REM, te izmena izbornog i medijskog zakonodavstva, kako bismo ispunili sve preduslove za otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja do kraja poljskog predsedavanja Savetom EU.

Naša je ambicija da ubrzamo rad na sprovođenju reformi kako bismo se do kraja ove godine pripremili za otvaranje drugog i petog klastera pregovaračkih poglavlja i time se značajno približili kraju maratonske trke na koju proces pristupanja EU nažalost podseća".

Politika proširenja

• Kao ključne "prepreke" na putu ka prijemu u EU, evropski zvaničnici često pominju iste stvari, poput nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i vladavine prava. To smo nedavno čuli i od komesarke za proširenje Marte Kos. Šta su trenutno najveći izazovi i kako planirate da ih prevaziđete?

"Naša državna administracija je u prethodnom periodu naporno radila na sprovođenju reformi upravo u ovim oblastima i to jeste prepoznato od strane Evropske komisije, koja je u četiri poslednja godišnja izveštaja davala zeleno svetlo za otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja. Međutim, do toga još uvek nije došlo zbog političkih konsideracija pojedinih država članica, i u tome za zapravo kriju one objektivne prepreke bržem napredovanju Srbije ka punopravnom članstvu u EU.

Na nama je da nastavimo sa sprovođenjem reformi kako bismo u potpunosti uskladili naše zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine, ali uz jasnu svest o tome da to neće samo po sebi biti dovoljno bez afirmativnijeg političkog odnosa prema pristupanje Srbije EU u pojedinim državama članicama."

• U trenutku kada se u EU sve više govori o mogućem proširenju do 2030. godine, da li Srbija ima institucionalnu snagu da ispuni sve uslove na vreme?

"Različite su političke percepcije naše zemlje u prestonicama država članica EU, ali ono što niko zaista ne spori, to je da Srbija ima adekvatne administrativne kapacitete za sprovođenje reformi i pristup EU, koji značajno prevazilaze kapacitete nekih drugih država kandidata koje se danas nazivaju predvodnicama u procesu proširenja.

Što se dinamike pregovora tiče, ja sam već naveo šta ćemo sve mi sa naše strane uraditi do kraja godine, ali ne bih govorio o očekivanjima, jer bi to podrazumevalo da dinamika zavisi samo od našeg učinka, a to nije slučaj."

• Neretko smo poslednjih godina mogli da čujemo pojedine evropskie zvaničnike koji se pitaju da li je EU spremna za proširenje. Kakva je to poruka za zemlje Zapadnog Balkana?

"Evidentno je da preko jedne decenije u ključnim državama članicama nije postojalo dovoljno volje za proširenje EU, što se obrazlagalo nedostatkom apsorpcionih kapaciteta i potrebama za reformom sistema odlučivanja. Međutim, u poslednje vreme postoji tendencija da se proširenje ponovo počne posmatrati kroz prizmu bezbednosti i geopolitike. S tim u vidu, aktivno se i sa puno entuzijazma radi na ubrzanom putu Ukrajina i drugih zemalja nekadašnjeg Istočnog partnerstva u EU. Veoma je važno, kako za nas tako i za samu EU, da Srbija i ostali kandidati sa Balkana ne budu zanemareni ili zaobiđeni, jer to ne bi pogodovalo kredibilitetu politike proširenja."

Plan rasta za Zapadni Balkan i finansijska podrška

• Često od dela javnosti čujemo kako ne vidi konkretne koristi od evropskih integracija. Šta će se promeniti za običnog čoveka u Srbiji ako ubrzamo evropski put?

"Nesporno je da u Srbiji postoji svojevrsni zamor od pristupanja, baš kao što u mnogim državama članicama EU postoji zamor od proširenja zbog kojeg od 2013. godine nadalje u EU nije primljena nijedna nova članica. Ipak, naš put ka članstvu u je već doneo dosta toga u pogledu stabilnosti i predvidivosti, koje predstavljaju nužni preduslov razvoja.

To možda nekome deluje pomalo apstraktno, ali s druge strane svima su vidljivi projekti, njih 1.500 širom Srbije koji su realizovani uz finansijsko učešće EU, za koje je iz evropskog budžeta izdvojeno preko četiri milijarde evra. To sigurno zavređuje poštovanje i zahvalnost. Napretkom Srbije na putu ka članstvu i podrška EU našem razvoju će se značajno uvećati, što predstavlja suštinsku ideju Plana rasta za Zapadni Balkan koji se već realizuje."

• Srbija očekuje uplatu prve tranše Plana rasta — koje reforme i uslove moraju da se ispune da bismo dobili ostatak novca, i da li realno postoje volja i mogućnost da se to završi u roku?

"Srbiji je odobreno predfinansiranje Plana rasta u iznosu od 111 miliona evra i uplata tih sredstava se očekuje u danima koji su pred nama. Pored toga, mi smo već uputili zahtev za isplatu prve tranše sredstava u iznosu od 68 miliona evra, saglasno delovima Reformske agende koje smo uspešno sproveli.

Uspostavljeni mehanizam upravo to i predviđa, da se sredstva od preko 1,5 milijarde evra koliko je u Planu rasta opredeljeno za Srbiju, sukcesivno isplaćuju u skladu sa realizacijom pojedinih delova Reformske agende. To predstavlja neku vrstu dodatne motivacije za sprovođenje reformi koje su nam potrebne i koje nas vode ka članstvu u EU, a za čiju realizaciju sam siguran da postoji snažna volja unutar državnog rukovodstva Srbije."

Mladi i civilno društvo

• Kako planirate da približite evropske integracije mladima i da ih motivišete da vide budućnost Srbije u EU?

"Najveći izazov ne predstavlja protivljenje dela mladih evropskim integracijama, već to što najveći broj njih zapravo ne smatra to pitanje bitnim i relevantnim. Beba koja se rodila tokom Solunskog samita 2003. kada je državama Zapadnog Balkana obećana budućnost u EU, danas je mlada osoba od 22 godine. Ona ceo svoj život svedoči putu Srbije ka članstvu u EU, a kojem se kraj još uvek ne nazire. Iskustva drugih zemalja dokazuju da je izvesnost pozitivnog ishoda po pravilu snažno doprinosila porastu podrške pristupanju tih država EU."

• Kako planirate da obnovite poverenje ključnih evropskih partnera u posvećenost Srbije reformskom i evropskom kursu, naročito u svetlu primetnog usporavanja procesa poslednjih godina?

"Mislim da tu nema prostora za bilo kakvu improvizaciju. Na nama je da posvećeno radimo na realizaciji Reformske agende, ujedno razvijajući politički dijalog sa svim državama članicama EU bez izuzetka. Nažalost, nekada se čini da put ka članstvu u EU nije zasnovan samo na zaslugama, kako se to uvek navodi, već i na političkim percepcijama. Zato nam ne sme biti teško da kontinuirano radimo na predstavljanju i zastupanju naše politike u svakom kutku Evrope, koristeći se alatima kako tradicionalne, tako i javne diplomatije."

• Da li će vaša agenda uključivati jačanje saradnje sa civilnim društvom i nezavisnim institucijama kao garantima evropskih vrednosti, i kako nameravate da obezbedite njihov konstruktivan doprinos pregovaračkom procesu?

"Spreman sam i priželjkujem plodotvornu saradnju sa nevladinim organizacijama i udruženjima građana koja zastupaju i promovišu evropske vrednosti. Oni su prirodni partneri Ministarstva za evropske integracije u zajedničkom radu na pristupanju Srbije EU. Međutim, ne mogu da ne primetim da je delovanje jednog dela civilnog sektora postalo toliko ispolitizovano i ideologizovano, da su evropske vrednosti i rad na pristupanju Srbije EU potpuno podredili nekakvoj borbi protivu aktuelne vlasti. To ne odgovara ulozi koju bi nevladin sektor trebalo da ima i ne vidim kako bismo na takvim osnovama mogli sarađivati."

(EUpravo zato.rs)