Pregovaračko poglavlje 23 deo je Klastera 1 - Osnove. Poglavlje je otvoreno 2016. godine.
Mali broj propisa na nivou EU regulišu materiju koja je obuhvaćena ovim poglavljem, jer je najvećim delom ostavljeno državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da kroz najbolju evropsku praksu poštuju standarde koji su temeljne vrednosti na kojima počiva Evropska unija.
Uzimajući u obzir i novi pristup pregovorima, koji u centar pregovaračkog procesa stavlja vladavinu prava, Republika Srbija će u sprovođenju reformi u poglavljima Pravosuđe i osnovna prava i Pravda, sloboda i bezbednost morati da dostigne visok nivo ispunjenosti kriterijuma za koje će države članice smatrati da su u skladu sa standardima koji postoje u okviru EU.
Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela, i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.
Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno.
Nezavisnost se pre svega ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji mora biti oslobođen od bilo kakvog političkog uticaja. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao najviša tela u pravosuđu, moraju biti nezavisni.
Nepristrasnost se obezbeđuje kroz definisan sistem napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovan sistem dodeljivanja predmeta.
Efikasnost se ogleda kroz dužinu trajanja postupka, a mnoge države kandidati se suočavaju sa velikim brojem zaostalih predmeta. Srbija nije izuzetak, pa će rešavanje ovog pitanja doprineti pozitivnoj oceni efikasnosti pravosuđa. Potrebno je napraviti adekvatan sistem, kako bi se taj zaostatak postepeno smanjivao i kako bi to omogućilo veću pravnu sigurnost u smislu ostvarivanja zaštite prava kroz suđenje u optimalnom roku.
Jasno postavljen sistem odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija takođe je neophodan preduslov da posao koji obavljaju donosi rezultate u zaštiti prava građana.
Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se ogleda u tome da oni dobro poznaju zakonodavstvo koje treba da primenjuju. To se postiže stalnom obukom sudija i tužilaca, koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo jer će datumom prijema postati pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije.
Borba protiv korupcije obuhvata preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir, koji mora biti postavljen tako da obezbedi efikasno rešavanje ovog pitanja.
Pod prevencijom se prevashodno misli na uklanjanje svih mogućih rizika koji pogoduju korupciji, unapređenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogućnost korupcije.
Pregovori na području prevencije obuhvataju sprečavanje sukoba interesa, finansiranje političkih partija, postupke javnih nabavki, pristup informacijama od javnog značaja, profesionalizaciju državne uprave, ali i mnoga druga pitanja koja se navode u izveštajima o napretku koje objavljuje Evropska komisija.
Kada je reč o represiji, potrebno je pokazati efikasnu borbu protiv korupcije na svim nivoima, u smislu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela.
Potrebno je ojačati administrativnu strukturu, i to policije, tužilaštva i sudstva, kada se radi o procesuiranju ovih krivičnih dela.
Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava.
Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, što je uvedeno članom 6. Lisabonskog ugovora i predstavlja primarno pravo Evropske unije jer ima istu pravnu snagu kao osnivački ugovori.
Kada je reč o temeljnim vrednostima na kojima počiva EU, a to je zaštita ljudskih prava, pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve međunarodne instrumente u ovoj oblasti, pre svega međunarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija.
Najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, ali i niz drugih konvencija koje je Savet Evrope usvojio na temu zaštite manjina, kulturnih prava, zaštite dece, zaštite podataka i drugo.
Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak i u sprečavanju svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanju položaja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanju slobode medija, zaštiti prava dece, zaštiti prava žena, osoba sa invaliditetom, pristupa pravdi, reformu zatvorskog sistema, sprečavanje torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanje pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti.
Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina Evropske unije kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije.
Definiše se i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU od strane diplomatsko-konzularnog predstavništva bilo koje države članice.
Koja je korist za Srbiju
Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na naš svakodnevni život.
Osnovna dobit je uspostavljanje pouzdanog pravosudnog sistema u kome će građani moći da zaštite svoja prava i da u razumnom roku dobiju konačne presude, a osim toga, uz efikasan pravosudni sistem i efikasnu borbu protiv korupcije, Srbija postaje država koja ima stabilan pravni sistem i pouzdana zemlja koja na taj način privlači strane investitore.
Poboljšanje zaštite ljudskih i manjinskih prava svakako utiče na svakog građanina jer se omogućava uživanje sve više prava koja su tekovina modernih demokratskih društava.
Eksplanatorni skrining za Poglavlje 23 održan je od 25. do 26. septembra 2013. godine. Bilateralni skrining za Poglavlje 23 održan je od 9. do 10. decembra 2013. godine. Pregovaračko poglavlje 23 deo je Klastera 1 - Osnove. Poglavlje je otvoreno 2016. godine.
Izveštaj Evropske komisije 2023
Inače, po pitanju vladavine prava, u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2023, ocenjeno je da je pravosudni sistem Srbije na izvesnom nivou pripremljenosti.
Tokom izveštajnog perioda ukupno je postignut izvestan napredak. Srbija je učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa pravovremenim usvajanjem većine sprovedbenih zakona kojim su praktično stupili na snagu ustavni amandmani iz 2022. godine, dok dva sprovedbena zakona tek treba da se usvoje: Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima i područjima sudova.
Venecijanska komisija je izdala tri mišljenja koja su u celini pozitivno ocenila usvojeno implementaciono zakonodavstvo i prepoznala transparentnost i inkluzivnost procesa.
Većina njegovih preporuka je adresirana. Odgovarajuća podzakonska akta će morati da se usvoje do maja 2024. Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST) su osnovani 8. maja, nakon izbora istaknutih članova, čime je praktično primenjeno sprovedbeno zakonodavstvo.
(M.A./EUpravo zato)