Poglavlje 23 - Odnosi se na pravosuđe i osnovna prava, a evo i šta sve podrazumeva

Pregovaračko poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, deo je Klastera 1 koji je nazvan "Osnove". Poglavlje je otvoreno 2016. godine.

U skladu sa novim pristupom EU, vladavina prava se nalazi u centru procesa evropskih integracija. To znači da će Srbija morati da pokaže održive rezultate u ovom poglavlju kako bi nastavila napredak i u ostalim oblastima. Zbog toga su reforme u okviru Poglavlja 23 od posebnog značaja.

Iako EU ima ograničen broj direktnih propisa koji regulišu ovu oblast, sve države članice moraju da poštuju visoke standarde koji proističu iz Evropske povelje o ljudskim pravima, međunarodnih konvencija i najbolje evropske prakse.

Struktura Poglavlja 23: Četiri stuba reforme

Ovo poglavlje se sastoji iz četiri ključne oblasti:

1. Reforma pravosuđa

Reforma pravosuđa podrazumeva uspostavljanje nezavisnog, nepristrasnog, efikasnog i profesionalnog sudskog sistema.

• Nezavisnost: izbor sudija i tužilaca mora biti oslobođen političkog uticaja. Ključnu ulogu imaju Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) kao samostalna tela.
• Nepristrasnost: postiže se kroz objektivne kriterijume za napredovanje i automatizovanu dodelu predmeta.
• Efikasnost: merenje dužine trajanja postupaka i smanjenje zaostalih predmeta. Brža sudska procedura doprinosi pravnoj sigurnosti građana.
• Odgovornost: pravosudni funkcioneri moraju odgovarati za svoj rad.
• Profesionalnost: stalna obuka sudija i tužilaca, posebno u oblasti evropskog prava, koje postaje obavezujuće za Srbiju po ulasku u EU.

2. Borba protiv korupcije

Ova oblast obuhvata preventivne mehanizme, institucionalni okvir i represivne mere.

• Prevencija uključuje jačanje zakonodavstva u vezi sa sukobom interesa, javnim nabavkama, finansiranjem političkih partija, pristupom informacijama i profesionalizacijom državne uprave.
• Reakcija (represija): nužno je procesuirati korupciju na svim nivoima. Policija, tužilaštvo i sudovi moraju imati kapacitete i resurse za efikasno postupanje.
• Institucionalni okvir: nezavisna i funkcionalna tela koja sprovode antikorupcijske mere.

3. Osnovna prava

U ovoj oblasti Srbija mora obezbediti punu zaštitu ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa:

• Evropskom poveljom o osnovnim pravima (deo primarnog prava EU),
• Konvencijom Saveta Evrope iz 1950. godine o zaštiti ljudskih prava,
• i relevantnim konvencijama UN.

Posebna pažnja se posvećuje:

• sprečavanju svih oblika diskriminacije,
• zaštiti nacionalnih manjina,
• poboljšanju položaja Roma,
• pravima LGBTI osoba,
• slobodi medija,
• pravima dece, žena, osoba sa invaliditetom,
• reformi zatvorskog sistema,
• sprečavanju torture,
• zaštiti izbeglica i interno raseljenih lica,
• pristupu pravdi i
• zaštiti podataka o ličnosti.

4. Prava građana EU

Ova komponenta obuhvata preuzimanje pravne regulative EU koja se odnosi na:

• pravo glasa i kandidovanja na izborima za Evropski parlament i lokalne izbore u EU,
• pravo na slobodno kretanje i prebivalište unutar EU,
• kao i na diplomatsku i konzularnu zaštitu od strane bilo koje države članice EU.

Koristi za građane Srbije

Implementacijom reformi iz Poglavlja 23, Srbija će:

dobiti pouzdan pravosudni sistem u kome će građani efikasno ostvarivati svoja prava,

• povećati pravnu sigurnost,
• unaprediti borbu protiv korupcije,
• postati atraktivnija za strane investitore,
• i poboljšati svakodnevni život kroz jaču zaštitu ljudskih prava i sloboda.

(M.A./EUpravo zato)