Pregovaračko poglavlje 11 deo je Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija. Data su merila za otvaranje i u toku je izrada akcionih planova.

Naime, veličina budžeta Zajedničke poljoprivredne politike je veoma visoka i iznosi nešto manje od 40 odsto ukupnog budžeta EU.

Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama što, sa druge strane, znači odgovarajući prihod za poljoprivredne proizvođače.

Ono što predstavlja poseban izazov u procesu pregovora za Republiku Srbiju jeste što se očekuju izvesne promene u okviru reformisane Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2023-2027, kojima će administracija Srbije morati da se prilagođava "u hodu".

Pravne tekovine u oblasti poljoprivredne politike pregovaraće se u više potpoglavlja. Okosnicu poljoprivredne politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja.

Šta su direktna plaćanja?

Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Ovi podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije.

Tržišne intervencije se odnose na interventni otkup i druge oblike povlačenja proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer), podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou Evropske unije.

Politika ruralnog razvoja

Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. Sredstava za ove mere obezbeđuju se iz Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za poljoprivredu i ruralni razvoj

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zdravlja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva finansija; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva privrede; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Republičkog geodetskog zavoda; Instituta za standardizaciju Srbije; Republičkog zavoda za statistiku; Zavoda za intelektualnu svojinu; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog sekretarijata za javne politike; Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim zemljama. Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)