Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj: Zašto je ovo jedna od najznačajnijih oblasti?

Pregovaračko poglavlje 11 deo je Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija. Data su merila za otvaranje i u toku je izrada akcionih planova.

Ono što predstavlja poseban izazov u procesu pregovora za Republiku Srbiju jeste što se očekuju izvesne promene u okviru reformisane Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2023-2027, kojima će administracija Srbije morati da se prilagođava "u hodu".

Pravne tekovine u oblasti poljoprivredne politike pregovaraće se u više potpoglavlja. Okosnicu poljoprivredne politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja.

Šta su direktna plaćanja?

Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Ovi podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije.

Tržišne intervencije se odnose na interventni otkup i druge oblike povlačenja proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer), podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou Evropske unije.

Politika ruralnog razvoja

Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. Sredstava za ove mere obezbeđuju se iz Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za poljoprivredu i ruralni razvoj

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva zdravlja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva finansija; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva zaštite životne sredine; Ministarstva privrede; Ministarstva za evropske integracije; Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Republičkog geodetskog zavoda; Instituta za standardizaciju Srbije; Republičkog zavoda za statistiku; Zavoda za intelektualnu svojinu; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog sekretarijata za javne politike; Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim zemljama. Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)