Evropska komisija je saopštila da zemlje članice mogu uvesti nacionalne zabrane korišćenja društvenih mreža za maloletnike, u skladu sa novim smernicama koje proizilaze iz snažnog Zakona o digitalnim uslugama (DSA).
Komisija je poslednjih meseci pod pritiskom da uvede mere za bolju zaštitu dece na internetu. Francuska, Danska, Španija i druge zemlje zatražile su ograničenja na društvenim mrežama, a pojedine su kritikovala EU zbog sporog delovanja.
Francuska i Holandija podržavaju potpunu zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Grčka smatra da bi za korišćenje mreža ispod određene starosne granice trebalo zahtevati izričitu saglasnost roditelja. Danska, koja trenutno predvodi Savet EU, zalaže se za snažnije delovanje na nivou cele Unije.
Kompanija Meta (vlasnik Facebooka i Instagrama) takođe je podržala ideju zakonskih ograničenja koja bi zahtevala roditeljsku dozvolu za prisustvo dece na mrežama ispod određene dobi.
"Verifikacija uzrasta nije luksuz, već apsolutna nužnost", poručila je danska ministarka za digitalizaciju Karoline Stage Olsen, koja je zajedno sa komesarkom za digitalna pitanja Henom Virkunen predstavila nove smernice.
Smernice Komisije imaju cilj da se pravila koja se tiču zaštite maloletnika na internetu ujednače širom EU kroz DSA(ključni zakon koji reguliše digitalne servise). Iako nisu obavezujuće, one postavljaju standarde na osnovu kojih tehnološke kompanije treba da tumače zahteve DSA-a.
Aplikacija koja bi pomogla
Početkom ove sedmice su objavljene i tehničke specifikacije za aplikaciju koja bi mogla služiti za proveru uzrasta korisnika, pomoću ličnih dokumenata i čak prepoznavanja lica. Aplikacija će se testirati u Francuskoj, Grčkoj, Španiji, Italiji i Danskoj, zemljama koje već razvijaju sopstvena rešenja i zalažu se za uvođenje strožih pravila.
Zvaničnik Komisije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da bi države članice mogle koristiti ovu aplikaciju i ako odluče da zabrane pristup društvenim mrežama deci mlađoj od uzrasta koji same odrede.
Platformama sa visokim rizikom, poput sajtova za pornografiju i prodavnice alkohola na mreži, takođe se preporučuje obavezna provera uzrasta korisnika.
"Teško je zamisliti da dete može da uđe u prodavnicu i kupi alkohol ili uđe u noćni klub samo tako što će reći da je punoletno, bez obezbeđenja, bez provere lične karte. A upravo to godinama važi na internetu", rekla je Olsen.
Nove smernice obuhvataju preporuke kako bi platforme trebalo da prilagode svoje funkcije radi bolje zaštite dece:
- Da ne koriste podatke o prethodnom pretraživanju u algoritmima za preporuke sadržaja,
- Da isključe opcije poput "streaks" i prikaza pročitanih poruka (read receipts), koje povećavaju zavisnost od mreža,
- Da podrazumevano uključe opcije koje štite privatnost, poput nevidljivosti naloga za korisnike van liste kontakata,
- Da razmotre isključivanje pristupa kameri i drugim osetljivim funkcijama.
Smernice se zasnivaju na proceni rizika. Platforme bi trebalo same da procene koje potencijalne pretnje predstavljaju za decu i da u skladu s tim prilagode svoje sisteme.
U poslednjem trenutku, tehnološke kompanije su pokušale da lobiranjem ublaže smernice, upozoravajući da bi mogle dovesti do fragmentacije pravila u Evropi.
(EUpravo zato)
