Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF saopštili su da je 89 odsto novorođenčadi širom sveta primilo najmanje jednu dozu DTP vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, a 85 odsto je primilo sve tri doze.
To znači da je 171.000 dece više primilo najmanje jednu dozu vakcine, a milion više je potpuno vakcinisano 2024. godine u poređenju sa 2023. godinom. Izveštaj opisuje povećanje kao "skromni napredak usred rastućih globalnih izazova".
Međutim, u Evropi i Centralnoj Aziji, prosečne stope vakcinacije dece su ostale nepromenjene ili su pale za jedan procentni poen.
Razlike među zemljama
Prošle godine zabeležene su velike razlike u stopama vakcinacije među zemljama regiona, uz opadanje broja dece koja su primila prvu dozu vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR), kao i treću dozu vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP).
U pojedinim zemljama, vakcinisano je svega 23 odsto dece prvom dozom MMR vakcine, dok je DTP vakcinu primilo 51 odsto dece. Da bi se sprečile epidemije bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, neophodno je da svake godine najmanje 95 odsto dece bude vakcinisano.
U evropskom regionu, tokom 2024. godine registrovano je gotovo 300.000 slučajeva velikog kašlja što je više nego trostruko povećanje u odnosu na godinu ranije, izjavio je direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Kluge.
"Više od 125.000 ljudi obolelo je od malih boginja, što je dvostruko više nego 2023. godine. Iza ovih brojeva stoje stotine hiljada porodica koje strahuju jer su im deca bolesna a sve je to moglo da bude sprečeno", upozorio je Kluge.
"Vakcine spasavaju živote"
Kluge je naglasio da je opadanje vakcinacije direktno povezano sa širenjem bolesti.
"Vakcine spasavaju živote, a kada broj vakcinisanih padne, bolesti se brže šire", rekao je on.
Zajedno sa regionalnom direktorkom UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju, Reginom De Dominicis, Kluge je poručio da je vakcinacija "žrtva sopstvenog uspeha".
"Danas mnogi roditelji nisu ni videli razorne posledice bolesti koje vakcine sprečavaju, što dovodi do samozadovoljstva i lakog širenja dezinformacija", rekla je De Dominicis.
Kluge je pozvao zemlje da ojačaju lokalne zdravstvene sisteme, omoguće dostupnost vakcina u svim sredinama i pruže podršku zdravstvenim radnicima, posebno onima koji rade u teško dostupnim područjima.
Pomaci kod novih vakcina, ali jaz i dalje postoji
S druge strane, beleži se postepeno povećanje broja dece koja primaju novije vakcine, poput one protiv humanog papiloma virusa (HPV). U periodu od 2019. do 2024. godine, broj devojčica koje su primile prvu dozu HPV vakcine porastao je sa 37 na 40 odsto, dok je kod dečaka taj broj skočio sa osam na 26 odsto.
Takođe, povećan je broj dece vakcinisane protiv rotavirusa – sa 24 na 42 odsto za završnu dozu, kao i protiv Haemophilus influenzae tipa B – sa 81 na 93 odsto za treću dozu.
"Potrebna nam je hitna i koordinisana akcija kako bismo popunili praznine u vakcinaciji i sprečili povratak bolesti koje smo već stavili pod kontrolu. Svaka država ima svoju odgovornost – pa i one sa visokom stopom vakcinacije", poručio je Kluge.
(EUpravo zato/Index)
