Skoro dve trećine građana Evropske unije kaže da će "verovatno" glasati na predstojećim izborima za Evropski parlament.
Oko 41 odsto Evropljana ističe ima "pozitivnu" perspektivu o Evropskom parlamentu – što je za pet procentnih poena više u odnosu na pre šest meseci, dok bi 56 odsto takođe želelo da vidi da parlament igra važniju ulogu u njihovim životima, što je za tri procenta više od prošlog septembra.
Eurobarometar je istraživanje širom EU koje redovno prati javno mnjenje u 27 država članica od 1973. U okviru ovog novog talasa podataka, intervjuisano je preko 26.000 ljudi između februara i marta.
Rezultati prolećne ankete takođe "otkrivaju veliko interesovanje građana za predstojeće evropske izbore" i veća je verovatnoća da će glasati, navodi se u konačnom izveštaju. 60 odsto ispitanika kaže da je zainteresovano za naredne izbore – za 11 odsto više u odnosu na isto vreme pre pet godina, samo nekoliko meseci pre glasanja 2019.
Studija je pokazala da je ovo opšte rastuće interesovanje za Evropu usko povezano sa sveobuhvatnim geopolitičkim tenzijama.
"Građani razumeju šta je u opasnosti za budućnost EU", rekao je novinarima portparol parlamenta Jaume Duch.
Ovo veće interesovanje je još značajnije u zemljama koje su direktno pogođene ruskim ratom protiv Ukrajine: verovatnoća glasanja u Češkoj je porasla za 28 odsto u poređenju sa izborima od pre pet godina, na 58 odsto. U Rumuniji je 74 odsto (+19 procentnih poena), 79 odsto u Finskoj (+18 procentnih poena) i 70 odsto u Poljskoj (+18 procentnih poena).
Odbrana postaje ključna briga
Čak i korupcionaški skandal "Katargejt", koji je potresao parlament krajem 2022. i početkom 2023., izgleda da nije ostavio traga u opštem nivou mišljenja.
To je, rekao je Duch, povezano sa dve stvari.
"Nije bilo ničeg novog o ovom skandalu u poslednjih nekoliko meseci, i to nije bilo sistemsko pitanje, već ponašanje određenih pojedinaca".
To je takođe prvi put da su odbrana i bezbednost EU dospele među tri najvažnija pitanja Evropljana - kojem prethodi samo borba protiv siromaštva i podrška javnom zdravlju.
"Odbrana i bezbednost, energetska pitanja i bezbednost hrane i poljoprivreda smatraju se ključnim oblastima za jačanje uloge EU u svetu, ulogu koju značajan deo ispitanika smatra jačom sada nego pre pet godina", pokazuju nalazi – pod uticajem zbog tekuće invazije Rusije na Ukrajinu i protesta poljoprivrednika koji su potresli zemlje članice EU ranije ove godine.
37 odsto Evropljana želi da vidi razvoj odbrambene politike kako bi EU ojačala svoju poziciju na globalnoj sceni. To je pitanje koje se najviše ispituje, zatim slede energetika (30 odsto) i bezbednost hrane i poljoprivreda (30 odsto).
(JA/EUpravo zato)
