Iznenađenja u Francuskoj ne prestaju da se nižu. Od pobede desnice na evropskim izborima, preko raspisivanja vanrednih izbora do velike prednosti desnice u prvom krugu i pobede ekstremne levice u drugom krugu. Sve u svemu, turbulentan period u Francuskoj je za nama, a prema rečima analitičara, tek nas očekuju turbulencije i one bi mogle da se odraze i na Srbiju.

Podsetimo, francuska levičarska koalicija Novi narodni front osvojila je najviše mesta u drugom krugu glasanja na parlamentarnim izborima, što ih je dovelo na pravi put za neočekivanu pobedu nad krajnje desnom strankom Nacionalno okupljanje, ali bez apsolutne većine u parlamentu.

Novi narodni front je osvojio između 180 i 215 mesta u parlamentu. Na drugom mestu se nalazi koalicija "Zajedno" oko Makrona, sa 150 i 180 mesta, dok je treće mesto zauzeo Nacionalni skup i saveznici sa 120 i 150 mesta.

Umereno zadovoljni umereni Makron

Čini se da se izbori nisu završili onako kako je očekuvao francuski predsednik Emanuel Makron, jer on nije ostvario očekivani rezultat, a prema rečima Strahinje Subotića iz Centra za evropske politike, Makron može da bude "umereno zadovoljan".

"Njemu su najavljivali potpuni poraz na ovim izborima, najavljivali su da će postati politički irelevantan posle izbora za evropski parlament Francuske. Međutim, on je izbio na drugo mesto po broju glasova. Naravno, izborni sistem mu je bio od pomoći zbog glasanja u dva kruga", objašnjava Subotić za EUpravo zato.

Francuski predsednik Emanuel Makron
Abaca Press / Alamy / Alamy / Profimedia Francuski predsednik Emanuel Makron

Prema njegovim rečima, sve tri koalicije (Novi narodni front kao prva, Makronova "Zajedno" kao druga i Nacionalni skup kao trećerangirana nakon drugog kruga glasanja održanog u nedelju 7. jula) mogu da budu zadovoljne.

"Makron nije doživeo potpuni poraz i bez njega ne može da se osnuje koalicija. Levica takođe može da bude zadovoljna jer niko nije mogao ni da zamisli pre mesec dana da će oni biti prvi na čelu i treće, desnica može polovično da bude zadovoljna (nisu uspeli da da dobiju većinu, ali se broj glasova za njih udvostručio na ovim izborima, a broj mesta u Parlamentu im je uvećan za 60 odsto", objašnjava naš sagovornik i dodaje da desnica ide u dobrom smeru u Francuskoj jer imaju dobru projekciju za neke naredne izbore koji se mogu dogoditi već u narednih godinu dana, a onda kasnije i za predsedničke izbore posle 2027. godine.

Melanšon - kontraverzna polarizujuća ličnost

Žan-Lik Melanšon (72), lider Novog narodnog fronta, koalicije koja je osvojila najveći broj glasova, prema oceni Subotića iz Centra za evropske politike, važi za "kontroverznu ličnost".

"Posebno ako imamo u vidu da je njega i sam Makron napadao da je antisemita, radikalan, anti-gej i u tom pogledu on je veoma polarizujuća ličnost. Zato se i u toku izborne kampanje izbegavalo da se govori o tome da će on predstavljati celu levicu, odnosno da će on biti premijer, imajući u vidu da ta levica, Novi nacionalni front, ima u svom sastavu četiri ključne partije, njegova je samo jedna od te četiri.Dakle, on polarizuje i samu levicu, a kamo li sve ostale", priča nam sagovornik.

Zato je, prema njegovom mišljenju, pitanje da li će i u kojoj meri Melanšon uspeti da privuče dodatan broj poslanika kako bi oformio koaliciju.

"Da podsetimo, Makronova partija je prozivala levicu da će izazvati građanski rat ako pobedi. Ako budu uspeli da oforme koaliciju, to će biti istorijski uspeh za levicu, međutim, prognoze kažu da će u narednih godinu dana biti jedan period nestabilnosti u Francuskoj jer niko nije osvojio većinu", dodaje.

U prvom krugu levica, u drugom desnica. Kako to?

Ono što je mnoge iznenadilo jeste pobeda desnice u prvom krugu, a onda preokret i pobeda levice u drugom, finalnom krugu. Međutim, desnica je, po mišljenju Subotića, pravi pobednik ovih izbora.

"Pobeda levice u drugom krugu nasuprot dobre pozicije desnice u prvom je bila veoma iznenađujuća situacija. Međutim, u tome je ključan bio način glasanja – dakle, oni su sad uzeli više glasova nego na izborima za Evropski parlament, a tamo su bili prvi. Razlika je u tome što je proporcionalan sistem za EP, a ovde je dvokružni većinski, koji omogućava levici da glasa za centar, centar za levicu – odnosno strateški da glasaju za kandidata koji im je prihvatljiviji od ekstremne desnice. Dakle, dva ili tri kandidata su uvek ulazila u drugi krug i tako su uspeli udružujući se levica i centar da za koji procenat više ostvare ukupan zbog glasova i tako nadjačaju desnica."

Da je izborni sistem kao u Srbiji, odnosno proporcionalan, desnica bi pobedila.

"To objašnjava rezultate – desnica je itekako jaka tamo, oni su duplirali broj glasova sa 18 procenata na 35, i to govori da će nastaviti da rastu, što situacija bude bila nestabilnija i to će značiti da ova strateška poigravanja neće moći da budu zauvek izgovor", smatra Subotić.

Indirektan uticaj na Srbiju

Ono što se nas tiče jeste politika proširenja i kako će se ova situacija odraziti na Srbiju. Naš sagovornik je po tom pitanju vrlo jasan – epilog ovih izbora nije dobar po nas.

"Kad smo imali snažnog predsednika Makrona, politika proširenja nije uspevala da se nađe na dnevnom redu. Možemo da zamislimo sada kako će se politika proširenja i stav o njoj odvijati u Francuskoj, ukoliko situacija bude bila nestabilna, odnosno bez funkcionalne vlade. Dakle, oni neće moći da donose značajnije odluke u tom pogledu", smatra naš sagovornik.

Kako dodaje, interesantno je da, ako pogledamo Melanšonov program, videćemo da se on protivi politici proširenja kako na Zapadni Balkan tako i na Ukrajinu – a sličnog je mišljenja i desnica.

"To je ono gde se ekstremna desnica i levica spajaju u Francuskoj", ističe Subotić i dodaje da to definitivno nije dobra vest za Srbiju.

(JA/EUpravo zato)