Izbori za Evropsku uniju su prošli, a sada se dele uloge. U međuvremenu, rađena su istraživanja o stavovima mladih koje su jasno iskazali početkom juna – čini se da mladost skreće desno. Zašto?
U Nemačkoj, udeo mladih koji su glasali za ekstremno desno orjentisanu stranku AfD skočio je između poslednjih izbora za Evropski parlament 2019. i ovih izbora. U Francuskoj, partija Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojila je oko 30 procenata glasova mladih na nacionalnom nivou što je povećanje od 10 procenata u poređenju sa 2019. godinom.
Postavlja se pitanje - zašto toliko mladih iz generacije Z i mlađih milenijalaca — čiji su roditelji i bake i deke podržavali levičarsku politiku i doneli seksualnu revoluciju 1960ih — prihvataju suprotne ideale od starijih?
Odgovor je mešavina faktora koji se kreću od evropske krize troškova života do izolacije koju su mnogi mladi pretrpeli tokom godina zatvaranja zbog Kovida, pa do odloženog otpora nakon migrantske krize 2015. godine kada je gotovo dva miliona migranata ušlo u EU, ocenjuje Politico. Ali postoje i manje opipljivi faktori, povezani sa činjenicom da mnogi mladi doživljavaju politiku isključivo preko društvenih mreža poput Iksa i TikToka, gde se krajnje desničarski sadržaj koji veliča teoriju "velike zamene" i povezuje imigraciju sa nasiljem nekontrolisano širi.
Tejlor Svift da zove mlade
Mi zbog toga pitamo mladog Stefana Rakića, Srbina iz Obrenovca koji živi i radi u Francuskoj, kakva je atmosfera među mladima nakon izbora i kako ih komentariše. Rakić je inače diplomirani pravnik sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a trenutno na Master 2 studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Strazburu.
Na pitanje kako komentariše rezultate izbora, i sam ističe rast u popularnosti desno-populističkih političkih stranaka.
"Iako politički programi vodećih kandidata na izborima nisu isticali pitanje omladine kao najprioritetnije u izbornoj kampanji, to ne znači da je isto ostalo zanemareno. Bez obzira na deo političkog spektra na kome se nalaze, sve vodeće političke grupe u ovom, kao i u prethodnom sazivu EP su saglasne po pitanju značaja mladih za budućnost EU, i posvećene su jačanju omladine", ističe.
Prema njegovim rečima, na ovim izborima smo primetili da je više država članica spustilo starosnu granicu za aktivno biračko pravo na izborima, tako da su građani Belgije, Nemačke, Austrije, Grčke i Malte već sa navršenih 16 godina života mogli da iskoriste svoje biračko pravo.
"Međutim, takođe je i primetna tendencija mladih u poslednje vreme da svoj glas povere konzervativnijim strujama. Na primer, istraživanja Ipsosa u Francuskoj pokazuju da je 34% mladih uzrasta 18-29 godina nameravalo da glasa za listu Nacionalnog okupljanja, koja važi za ekstremno desničarsku".
S druge strane, priča Rakić, i vodeće političke figure u Evropi, na nacionalnom i na EU nivou zaista prepoznaju politički kapital omladine i trude se da ga na najbolji način iskoriste.
"Kao primer se nudi anegdota iz januara ove godine, u jeku kampanje, potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas je došao na ideju da zamoli poznatu američku pevačicu Tejlor Svift da pozove evropsku omladinu da iskoristi svoje biračko pravo, tokom njene turneje po Evropi".
Kako popraviti položaj mladih?
Na pitanje jesu li mladi ljudi generalno dovoljno zastupljeni u visokoj evropskoj politici, naš sagovornik ističe da postoji prostor za povećanje udela zastupljenosti mladih u evropskoj politici, pogotovo na visokom nivou.
"Međutim, vrlo skora prošlost pokazuje da se stvari jako brzo menjaju u prilog evropskoj omladini. i pre smo imali dobre primere (relativno) mladih lidera u Evropi, poput bivšeg austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, ili u skorije vreme premijera Francuske Gabrijela Atala. Oni su, ipak, pre izuzeci nego pravilo", kaže.
Rakić smatra da su mere poput svestrane i ideološki neutralne edukacije mladih o političkim pitanjima, već od samog početka srednjoškolskog obrazovanja, adekvatan put kako bi se mladi zaista podstakli da se uključe u političku debate
"Vidim časove građanskog vaspitanja kao jako dobro sredstvo za postizanje tog cilja u Srbiji, i nadam se da će taj obrazovni "alat" naći odgovarajuću upotrebu od strane obrazovnog sistema naše zemlje", zaključuje naš sagovornik.
(JA/EUpravo zato)
