Premijer Mađarske Viktor Orban je od početka jula u fokusu Evrope – država na čijem je čelu preuzela je predsedavanje Savetom Evropske unije, a onda su nekoliko dana kasnije sve oči bile uprte u njega jer je otišao u posetu prvo Moskvi, a onda i Kini.
Samo par dana nakon preuzimanja dužnosti predsedavanja Savetom EU, Orban najpre odlazi u Ukrajinu, u Kijev, kako bi posetio Vladimira Zelenskog. On je u Kijevu zamolio Zelenskog da "razmisli o prekidu vatre i o pregovorima" o miru sa Rusijom.
"Rat ima veoma intenzivan uticaj na bezbednost Evrope. Veoma cenim sve inicijative predsednika Zelenskog za postizanje mira, ali sam mu rekao i da je za te inicijative potrebno mnogo vremena i mnogo međunarodnih diplomatskih izazova. Stoga sam ga zamolio da razmisli o drugačijem putu - prekidu vatre i ubrzanju mirovnih pregovora", rekao je Orban, koji je prvi put posetio Kijev od početka ruske invazije u februaru 2022, a koji je inače glasni kritičar zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Sledeća destinacija: Rusija
Dva dana kasnije, Orban odlazi u Rusiju kako bi razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Orbanovo putovanje u Rusiju je bilo "mirovna misija", rekao je za mađarsku agenciju MTI, Bertalan Havasi, njegov saradnik zadužen za medije. Sastanak u Kremlju organizovan je na inicijativu Budimpešte i trajao je oko tri sata.
Orban je u Moskvi, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao da Mađarska svoje šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom vidi kao mirovnu misiju.
On je obećao je da će nastaviti da radi sa Rusijom i Ukrajinom na postizanju mira, rekavši u Moskvi posle posete Kijevu da su stavovi strana o dogovoru međusobno udaljeni.
Orban, čija zemlja trenutno predsedava Savetu EU, prethodno je na Iksu istakao da se ne može sklopiti mir "iz udobne fotelje u Briselu".
"Čak i ako rotirajuće predsedništvo EU nema mandat da pregovara u ime EU, ne možemo da sedimo i čekamo da se rat nekim čudom završi. Služicemo kao važno sredstvo u pravljenju prvih koraka ka miru. To je ono što je naša mirovna misija", naveo je Orban.
Zbog ovoga je reagovao predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj koji je rekao da Orban nije dobio nikakav mandat od Saveta EU da poseti Moskvu i da bi se njegov boravak u ruskoj prestonici odvijao isključivo u okviru bilateralnih odnosa Mađarske i Rusije.
Na ovo je odgovorio i sam Orban.
Kako je rekao, "upravo briselske birokratske besmislice nisu donele nikakav rezultat u uspostavljanju mira u rusko-ukrajinskom ratu".
"Ukoliko želimo da okončamo rat, potreban nam je politički pristup, umesto birokratskog", naveo je Orban na platformi X, komentarišući tvit Borelja.
Orban u Kini
Nova destinacija u turi Viktora Orbana je Kina i Peking. On je juče u toku dana stigao u nenajavljenu posetu Pekingu, gde se sastao sa predsednikom Kine Si Đinpingom.
Orban je po dolasku u Peking na Fejsbuku objavio fotografiju sa pekinškog aerodroma, uz objavu „Posle Kijeva i Moskve, stigli smo u Peking, treću stanicu mirovne misije".
Poseta Orbana Pekingu nije bila najavljena, ali je po njegovom dolasku u Peking na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kine objavljeno da će Orban boraviti u Kini i da će sa Si Đinpingom razgovarati o pitanjima od zajedničkog interesa.
Planira i u Vašington
Njegova turneja se tu, međutim, ne završava. Mađarski premijer učestvovaće na samitu NATO u Vašingtonu ove sedmice, saopštila je kancelarija predsednika mađarske vlade.
Orban je rekao da će ići u Vašington pošto u Pekingu razmotri kineski mirovni plan za Ukrajinu, preneo je Rojters.
Premijer Mađarske, koji je u poseti Pekingu, posle boravka u Moskvi i Kijevu, rekao je da je kineska prestonica treća stanica njegove mirovne misije za Ukrajinu.
Podsetimo, Mađarska je 1. jula preuzela predsedavanje EU i zbog toga su njegove posete izazvale buru među evropskom javnošću.
A šta zapravo može?
Kao što je poznato, predsedavanje EU se rotira na svakih šest meseci među zemljama članicama, a ova funkcija zapravo ima veoma malo stvarne moći, objasnio je za EUpravo zato Manuel Munteanu, šef za informacije, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji. Kako je dodao, ona omogućava zemljama da svoje priroritete stave visoko na dnevni red Evrope i tu je zapravo ključna moć države koja predsedava Evropskom unijom.
(JA/EUpravo zato)
