Politički savezi koji će odlučivati o izgledu institucija EU u narednih pet godina biće finalizovani tek nakon glasanja, ali to nije zaustavilo spekulacije o tome ko će zauzeti najviše pozicije u EU. Tako je i Mario Dragi (76) je jedno od glavnih imena koja se spominju.
Kako prenosi Blumberg, francuski predsednik Emanuel Makron pregovara sa nekoliko evropskih lidera da Dragija, koji je predvodio italijansku vladu između februara 2021. i oktobra 2022. godine, postavi na mesto predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, koja želi da obezbedi drugi mandat.
"Postoji ogromno uzajamno poštovanje između Makrona i Dragija. Oni imaju istu evropsku posvećenost, razumeju se i imaju istu ekonomsku viziju", rekao je istraživač Mark Lazare, specijalista za italijansku politiku.
"Njihove veze su ojačane potrebom za evropskim odgovorom na rusku agresiju, isporukom oružja Ukrajini, dok je Dragi oduvek imao veoma atlantistička uverenja", nastavlja on.
U decembru 2021. Makron i Dragi su pozvali na reformu budžetskih pravila definisanih kriterijumima iz Mastrihta kako bi se omogućila veća investiciona potrošnja, jedini način prema njihovom mišljenju, da se efikasno takmiče sa industrijskim silama Sjedinjenim Državama i Kinom.
Zadužen za izradu izveštaja o konkurentnosti EU, koji će biti dostavljen nakon izbora, Dragi je takođe preporučio ubrizgavanje 500 milijardi evra godišnje u evropske ekonomije kako bi se ubrzale zelena i digitalna tranzicija.
U međuvremenu, Makron vodi kampanju za "šok zajedničkih investicija", stav koji je ponovo potvrđen u njegovom govoru o Evropi na Sorboni 25. aprila.
Ali njegovi predsednički dani su odbrojani, a njegov uticaj bi mogao da postane upitan nakon loših izbornih rezultata koji se očekuju od njegove političke frakcije - Renesansne liste i Renev grupe.
Prema Frančeski De Benedeti, specijalisti za evropske poslove, Makron pokušava da progura Dragijevu kandidaturu "da oslabi Ursulu fon der Lajen, koja se i sama dovodi u pitanje unutar Evropske narodne partije (EPP)".
Vrhunski posao za Dragija?
Međutim, Makronu će biti teško da prisili svoje evropske partnere, pogotovo što će evropski desni centar verovatno ponovo izbiti na prvo mesto na izborima i tako zadržati pravo na predsedavanje Komisijom.
Ali "Postoje i druge mogućnosti", objasnio je visoki član konzervativne stranke Les Republicains (LR), koji je takođe veoma blizak Dragiju.
"Ursula van der Lajen bi trebalo da bude ponovo imenovana na čelo Komisije, čak i ako je sebi otežala stvari otvarajući vrata evropskim konzervativcima i reformistima (ECR) i Đorđi Meloni. Ali Mario bi mogao da preuzme čelo Evropskog saveta", dodao je izvor LR.
Da bi se to postiglo, evropski socijalisti moraju biti ubeđeni da podrže Dragija. Očekuje se da će oni zauzeti drugo mesto na izborima i mogli bi da pregovaraju da desni centar predloži svog kandidata za tu funkciju.
Nije nemoguća jednačina, objasnio je novinar Mario De Pico.
Dok je najozbiljniji kandidat za vođenje Saveta i dalje bivši portugalski premijer Antonio Kosta, Dragija poštuju španski premijer Pedro Sančez i kancelar Olaf Šolc, dok je sekretarka Italijanske demokratske partije (PD) Eli Šlajn javno podržala njegove investicione planove.
Prema De Benedetiju, socijalisti "nikada tokom kampanje neće reći da bi mogli podržati Marija Dragija, ali će na kraju to i učiniti.
"Dragi takođe ima dobre odnose sa Đorđom Meloni, sa kojom je pregovarao o vlasti nakon što je podneo ostavku na mesto premijera u julu 2022", kaže on.
"Mario Dragi nije političar; on je tehnokrata i zato bi mogao da preuzme ulogu posrednika", rekao je Lorenco Kastelani, specijalista za istoriju političkih institucija na rimskom Univerzitetu Luis Gvido Karli.
Međutim, Dragi je u nekoliko navrata rekao da za sada nije kandidat ni za jednu funkciju, ali nisu svi u to uvereni.
"Mario Dragi nikada ne otkriva svoje planove dok ne dođe na vlast", rekao je De Benedeti.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
