Poslednja državna poseta jednog francuskog predsednika Nemačkoj bila pre četvrt veka - 2000. godine kada je u poseti bio Žak Širak. To je zaista vrlo dugo razdoblje za dve zemlje koje se osećaju tesno povezanim, ocenjuje Dojče Vele.
Ipak, tako duga pauza, politički ne znači ništa. Jer šefovi vlada i resorni ministri dve zemlje sastaju se svakih nekoliko meseci, navode.
Francuski predsednički par koji je u Nemačku stigao u nedelju popodne, ima u planu da poseti Berlin, Drezden i Minster, gde će Emanuel Makron primiti Međunarodnu vestfalsku nagradu za mir.
Trebalo je da Emanuel i Brižit Makron posete Nemačku još jula prošle godine, no predsednik je otkazao posetu zbog tadašnjih nemira u Francuskoj.
Ali za Makrona ni sada nije puno mirnije: u Novoj Kaledonijikoja pripada Francuskoj, ali se nalazi blizu Australije i ima poseban status - pre desetak dana izbili su krvavi nemiri koji još uvek traju. Uvedeno je vanredno stanje, predsednik je bio na licu mesta, a sada se evakuišu turisti.
Zatim, uskoro su evropski izbori i, prema ispitivanjima javnog mnjenja, najjača stranka bi mogla da postane desno-populističko Nacionalni savez (RN) Marine Le Pen.
Osim toga, jedna anketa (Eurobarometar) pokazuje je poveći "umor" Francuza od EU: od svih 27 članica EU, Evropski parlament u Francuskoj uživa najmanji ugled – baš u zemlji u kojoj taj parlament zaseda i koja se zajedno s Nemačkom smatra motorom Unije.
Makron: "Evropa može da umre"
"Naša Evropa može da umre" – tim rečima je Makron pre mesec dana na Sorboni pozivao na veću suverenost i zajedničku odbranu EU.
To nije prvi put da Makron iznosi svoje velike političke vizije za Evropu. On je već 2017. zahtevao imenovanje evropskog ministra finansija - Angela Merkel ga nije podržala. Ovoga puta je Olaf Šolc na platformi X hvalio "dobre impulse" iz govora o Evropi, ali nije ulazio u detalje.
Ovde se radi i o pitanju različitih mentaliteta, smatra Mark Ringel, direktor Nemačko-francuskog instituta iz Ludvigsburga. Vizije su "jedna vrlo francuska varijanta za objašnjavanje pogleda na stvari, čega u Nemačkoj nema", kaže on za DW. "Helmut Šmit je rekao: 'Ko ima vizije treba da ide kod lekara.' To je, verujem, trezveno nemačko tumačenje."
Nemačka vernost savezu, francuska autonomija
I kod mnogih pojedinačnih pitanja trenutno postoje jasne razlike u mišljenjima. Pariz otvoreno zagovara atomsku energiju, a Berlin je obustavio rad poslednje nuklearke uprkos nestašici energije. Makron nije isključio slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, dok Šolc to kategorički odbija. Takođe slabo napreduju i planovi za proizvodnju nemačko-francuskog oklopnog vozila i borbenog aviona. Makron želi da Nemačka naoružanje naručuje od evropskih, pa dakle i francuskih firmi. No Nemačka rado kupuje i od Amerikanaca.
"Odbrana je uvek bila teška tema između Nemačke i Francuske", kaže Ringel. "Tu na nemačkoj strani imamo vrlo jako oslanjanje na NATO. Nasuprot tome je strateška autonomija, na koju poziva Francuska."
Šolc na francuskom, Makron na nemačkom
Nemačko-francuski odnosi su loši kao nikada u proteklih nekoliko decenija, izjavio je nedavno Fridrih Merc, predsednik CDU. On je takođe govorio i o "razdoru" između Šolca i Makrona kod podrške Ukrajini. Na jednoj zajedničkoj konferenciji u martu ta je napetost bila vidljiva.
No nemački kancelar i francuski predsednik žele barem javno da demonstriraju slogu.
U kratkom video snimku objavljenom na platformi Tik Tok Makron čita pitanje jednog građanina koji želi da zna da li je nemačko-francuski par još uvek aktuelan. Umesto Makrona odgovara Šolc – i to na francuskom: "Dragi prijatelji, potvrđujem vam da francusko-nemačko prijateljstvo živi!" Makron na to odgovara na nemačkom: "Hvala Olaf, i te kako se slažem s tobom."
Intenzivna razmena mladih
Ali kakvo je stanje što se tiče nemačko-francuskog prijateljstva između građana dve zemlje, nezavisno od turističkih putovanja i vina? Ringel ističe jednu studiju Infratesta koja "pokazuje da je podrška Nemaca Francuskoj kao partnerskoj zemlji i dalje velika. Više od 80 posto Nemaca kaže da je Francuska pouzdan partner, što je daleko više nego kada se radi o svim drugim našim partnerima. Isto to se vidi i u Francuskoj."
No istovremeno je zanimanje za učenje jezika susedne zemlje na obe strane sve manje. Ali Ringel smatra da to može biti i znak normalizacije odnosa: "Poštuju jedan drugog, ali to je postalo tako normalno da se možda zato ulaže daleko manje truda."
Direktor Nemačko-francuskog instituta nije zabrinut ni za razmenu mladih: "To nije samo razmena učenika. Postoji i mogućnost obavljanja prakse, recimo kod francuske dobrovoljne službe. Ima mnogo mogućnosti za tu razmjenu i to se vrlo intenzivno koristi."
(JA/EUpravo zato/Dojče vele)
