Izbori za Evropski parlament bi trebalo da zacrtaju smer Evropske unije u idućih pet godina.
Stotine miliona ljudi u 27 zemalja EU imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament koji počinju za nedelju dana.
Ovo su glavna pitanja koja će uticati na odluke birača.
Rat u Ukrajini
Nakon što su ruske trupe upale u Ukrajinu u februaru 2022. godine, EU je nametnula višestruke sankcije Rusiji, a Ukrajini uputila milijarde evra finansijske i vojne pomoći.
Te dve stavke su i dalje popularne u EU, prema anketi Eurobarometra sprovedenoj pre tri meseca.
Oko 70 odsto ispitanika odobrava finansijsku pomoć Ukrajini, a 60 odsto u oružju.
Još više, 83 procenta, podržava zbrinjavanje ukrajinskih izbeglica kojih je više od četiri miliona u Evropskoj uniji.
Deo evropskih zemalja znatno je povećao svoje budžete za odbranu. Istraživanje Evropskog parlamenta pokazalo je da 31 odsto ispitanika želi da se o odbrani i bezbednosti govori tokom izborne kampanje.
Troškovi života uoči Evropskih izbora
Ekonomske posledice ukrajinskog rata na cene energenata i hrane u poslednjih nekoliko godina bile su ogromne, što je podstaklo inflaciju.
Otprilike 31 posto ljudi ispitanih tri meseca pre izbora želi da EU podrži njihovu nacionalnu ekonomiju, dok ih 33 posto želi da se EU uhvati u koštac sa siromaštvom.
Evropska centralna banka (ECB) od jula 2022. je nekoliko puta podizala kamatne stope kako bi suzbila rekordnu inflaciju. To je građane koji su podigli kredit stavilo pod pritisak dok je u isto vreme visoka inflacija izjedala ušteđevinu.
Predviđa se da će inflacija 2024. pasti na 2.7 odsto, ali uprkos tom poboljšanju glasači su i dalje zabrinuti zbog troškova života.
Cene hrane su visoko na tom spisku: na primer, u septembru 2023. cena maslinovog ulja bila je 75 odsto viša nego u januaru 2021.
Klimatske promene
Na izborima za Evropski parlament 2019. levi i desni centar prepustili su deo glasova liberalima, krajnjoj desnici i strankama koje su vodile kampanju za strožu klimatsku i ekološku politiku.
To je dovelo do toga da je EU krenula s velikim klimatskim inicijativama, uključujući evropski zakon o klimi iz 2021. koji je učinio pravno obavezujućim da se do 2050. dođe do nulte gasova sa efektom staklene bašte.
Dok javnost i dalje želi delovanje u vezi sa klimom, stranke će možda oklevati da se obavežu na nove klimatske politike jer glasači ipak daju prednost ekonomiji i odbrani. Uz to, godinu su obeležili i veliki protesti poljoprivrednika nezadovoljnih teretom koji im nameće Zeleni dogovor.
Migracije
Pitanje migranata i azilanata uvek je aktuelno na evropskim izborima jer izaziva podele i zabrinutost javnosti.
Na nivou EU, 24 odsto građana želi da pitanje migracija i azila bude važna tema na izborima, a ta tema je posebno važna na Malti, u Holandiji i Irskoj.
Broj ljudi koji je prešao granice EU bez adekvatnih dokumenata dosegao je 2023. gotovo 380.000, što je najviše od 2016. godine.
Posledično, i zahtjevi za azil najviši su u poslednjih sedam godina. Više od 1.14 miliona ljudi podnelo je takav zahtev 2023. što je najviše od izbegličke krize 2015. i 2016.
U Uniji je takođe, u okviru zasebnog programa, smešteno 4,2 miliona Ukrajinaca koji su pobegli od rata.
Stranke levog i desnog centra u svojim kampanjama su istakle opsežnu reformu migracijskih pravila pod nazivom Pakt o migracijama i azilu. Ipak, krajnje desne nacionalističke stranke uhvatile su se za to pitanje u svojim kampanjama i kažu da to neće rešiti problem.
Krajnja desnica
Uspon stranaka krajnje desnice u anketama postao je izborno pitanje samo po sebi.
Međutim, krajnja desnica nije homogena i nije jasno dele li stranke dovoljno zajedničkih tačaka kako bi zapravo sarađivale unutar jedne od političkih grupacija Evropskog parlamenta.
Na primjer, grupa Identitet i demokratija (ID) nedavno je izbacila nemačku Alternativu za Nemačku (AfD) iz svog poslaničkog, delom i zbog kontroverznih izjava glavnog kandidata AfD-a na izborima koji je relativizovao nacističke jedinice SS.
(EUpravo Zato/Index.hr)
