Otpadno motorno ulje spada u kategoriju opasnog otpada i može ozbiljno zagaditi zemlju, vodu i vazduh.
Iako propisi jasno određuju kako njime treba upravljati, u praksi situacija izgleda potpuno drugačije. Auto-servisi, koji prilikom zamene ulja postaju vlasnici opasnog otpada, često ga nepropisno prodaju privatnim licima, koja ga potom koriste za grejanje.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije upozorava da se pri takvom sagorevanju oslobađaju supstance opasne gotovo kao bojni otrovi.
Udruženje autoservisi Srbije ističe da je najveći problem u tome što u zemlji ne postoji zeleni fond, ključni mehanizam finansiranja upravljanja otpadom.
Na javnoj raspravi o novom Zakonu o upravljanju otpadom, Ministarstvo je odbilo većinu predloga ovog udruženja koji su se odnosili baš na otpadna ulja.
Činjenica da samo jedan litar korišćenog motornog ulja može da zagadi milion litara vode za piće pokazuje koliko je ovaj otpad opasan.
Udruženje poručuje da Srbiji nisu potrebne "kozmetičke" izmene zakona, već suštinska rešenja koja će sprečiti da se zemlja zatrpa opasnim i neopasnim otpadom.
Prema važećim pravilima i modelu produžene odgovornosti proizvođača, uvoznici i proizvođači ulja unapred plaćaju naknadu od 12 dinara po kilogramu kako bi se finansiralo zbrinjavanje upotrebljenog ulja.
Zašto sistem ne funkcioniše?
Agencija za zaštitu životne sredine navodi da je tokom 2023. godine na tržište Srbije plasirano oko 40.000 tona ulja.
To znači da je prikupljeno oko 480 hiljada dinara kroz naknade. Ipak, auto-servisi, kao generatori otpada, moraju iz sopstvenog džepa da plate ovlašćenim operaterima sakupljanje i odvoženje otpadnog ulja.
Ovo se dešava jer sistem finansiranja u praksi ne postoji: zeleni fond nikada nije formiran.
"Trošak završava kod malih privrednika. To mnoge primorava da rade na crno i dodatno pogoršava stanje u domenu opasnog otpada", objašnjava Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisi Srbije.
Šta se dešava sa 40.000 tona otpadnog ulja?
U 2023. godini prijavljeno je 40.311 tona otpadnog ulja. Od toga je u Srbiji prerađeno samo 440 tona, a 1.660 tona izvezeno. Ostatak, oko 38.000 tona, završio je verovatno u zemljištu, kanalizaciji, vodotokovima ili u pećima domaćinstava.
Lekić naglašava da se otpadno motorno ulje nikada ne sme koristiti kao gorivo u kućnim ložištima, niti sme dospeti u zemlju ili kanalizaciju.
Jedino ispravno rešenje je predaja ovlašćenim operaterima koji ga mogu regenerisati ili bezbedno uništiti.
Regeneracija - primer cirkularne ekonomije
Regeneracija je najpoželjnija opcija: dok se iz jedne tone sirove nafte dobije samo dva odsto baznog ulja, iz tone prikupljenog otpadnog ulja može se dobiti čak 65 odsto.
Druga opcija je spaljivanje u specijalizovanim industrijskim postrojenjima, poput cementara, koje imaju peći sa temperaturama preko 1.200°C i odgovarajuće filtere.
Kada se spaljuje u domaćinstvima nastaju najopasniji otrovi
Iako je jeftino, otpadno motorno ulje je ekstremno opasno kao kućni energent. Spaljivanjem u običnim pećima oslobađaju se ogromne količine kancerogenih gasova, teških metala i najopasnijih jedinjenja poput dioksina i furana.
"Ljudi koji lože ovo ulje praktično u vazduh ispuštaju bojni otrov", upozorava Lekić.
Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od zagađenja
Srbija je među najugroženijim zemljama u Evropi kada je reč o prevremenim smrtnim slučajevima izazvanim zagađenjem vazduha, dok je po smrtnosti od raka pluća izazvanog zagađenjem, prva u Evropi, prema podacima SZO.
Udruženje autoservisi Srbije naglašava da se ekološka katastrofa odvija decenijama, a da sistem odgovarajuće zaštite i dalje ne postoji.
Predlozi koji su odbijeni
Udruženje tvrdi da većina njihovih predloga, zasnovanih na iskustvu EU i regiona, nije prihvaćena.
Jedan od njih bio je uvođenje kategorije malih generatora opasnog otpada, koji zapravo ne proizvode, već samo preuzimaju otpad tokom servisiranja vozila. Ministarstvo je to odbilo uz obrazloženje da su auto-servisi, proizvođači otpada, s čime se udruženje ne slaže.
Još jedan predlog odnosio se na ograničavanje prodaje ulja, akumulatora, filtera i antifriza fizičkim licima, kako bi se sprečilo stvaranje opasnog otpada van zvaničnih tokova. Ministarstvo ni to nije prihvatilo.
Procene pokazuju da u Srbiji nelegalno radi između 4.500 i 6.000 servisa.
Samo njihovom legalizacijom, državni budžet bi mogao da bude bogatiji za 30 do 50 miliona evra godišnje.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
