Šta su ključne poruke Fon der Lajen u kampanji? Neke od njih zvuče kontradiktorno, kao što je pitanje zaštite prirode

„Verujte u sebe, to je najvažniji deo na samom početku, jer vam kažem, kada sam bila vaših godina, bila sam veoma stidljiva i nimalo samouverena", rekla je fon der Lajen gomili mladih Italijana u Rimu, 17. maja, sa ličnim tonom koji je pažljivo isplanirao njen tim za kampanju.

Ulaganje u odbranu

U Splitu, Von der Leien je, podsećajući publiku na razaranja koju je doneo hrvatski rat za nezavisnost krajem 20. veka i ruski rat u Ukrajini, potrudila da udvostruči svoje obećanje da će imenovati „stalnog" komesara za odbranu, što je do sada, jedini potvrđeni resor.

Tokom posete Italiji ona je pojasnila da će Komisija raditi na jačanju proizvodnje i finansiranja odbrambene industrije.

„Moramo više da ulažemo u evropsku odbranu, da ulažemo milijarde koje takođe otvaraju dodatna radna mesta u Evropi", rekla je ona publici „Che tempo che fa", čuvene TV emisije.

Ovo mesto bi moglo da se dodeli nekoj baltičkoj ili istočnoevropskoj zemlji, kako bi se istakla njihova stalna podrška Ukrajini, iako neke zapadne prestonice oklevaju zbog naoštrenog stava ovih zemalja prema Rusiji.

Poljska je nagovestila da je zainteresovana za tu funkciju, izašavši sa imenom ministra inostranih poslova Radoslava Sikorskog, kao potencijalnog kandidata.

Unija konkurentnosti i tržišta kapitala

Druge ključne teme koje će biti visoko rangirane u sledećem sastavu Fon der Lajen, ukoliko do toga dođe, su konkurentnost unutrašnjeg tržišta EU i završetak Unije tržišta kapitala (CMU), što su dve političke tačke koje je ona više puta spominjala.

Na terasi s pogledom na more splitskog hotela Raddison, na pitanje mlade poduzetnice šta EU može učiniti za startapove, ona se nasmejala i rekla da nije dobra u "poslovnim savetima".

Zatim je kazala da ono što Evropi treba jeste da „postane bolja" u privlačenju privatnih investicija, dovršavanjem Unije tržišta kapitala, jedne od ključnih lekcija iz izveštaja Enrika Lete.

Završena CMU u EU mogla bi doprineti do „470 milijardi evra godišnje investicije za kompanije poput vaše", rekla je ona mladoj preduzetnici.

CMU je takođe postala vruća tema među evropskim ministrima finansija, koji sada razmatraju koje konkretne sledeće korake da preduzmu.

Ona je ponovila potrebu da se pomogne evropskoj industriji na početku kampanje hrvatske stranke desnog centra HDZ kasnije tog dana. Rekla je da namerava da poveća konkurentnost smanjenjem birokratije i njenom zaštitom od spoljne nepoštene trgovinske prakse, naglašavajući:

„Ako nekoga štitimo, prvo treba da zaštitimo Evropu i Evropljane", navela je ona.

Ističući potrebu da se evropska industrija zaštiti posebno od Kine, u intervjuu italijanskoj televiziji, ona je navela da zemlja subvencioniše previše svoje industrije, koja onda preplavljuje evropsko tržište jeftinim proizvodima koji pobeđuju lokalne kompanije (damping):

„Mi ne m doožemo dozvoliti da Kinezi ovako osvoje naše tržište", kazala je Fon der Lajen.

Krajem juna biće objavljen izveštaj Marija Dragija o konkurentnosti, koji će takođe odrediti prioritete Fon der Lajen za sledeći mandat.

Zaštita prirode?

Tokom svoje turneje, ona je stalno ponavljala potrebu za zaštitom prirode, hvaleći lokalnu životnu sredinu, dok je potvrđivala svoju odlučnost da pređe sa kreiranja politike Zelenog dogovora na implementaciju.

„Ono što moramo da uradimo je da, s jedne strane, smanjimo emisiju CO2, a sa druge da zaštitimo prirodu, prelepu prirodu koju imate ovde, na primer, u Splitu", rekla je ona jednoj hrvatskoj omladinskoj grupi.

Ironično, HDZ je glasao protiv zakona o obnovi prirode zajedno sa ostalim članovima EPP.

„Mladi nam nikada ne bi oprostili, dragi moj Andreje, ako ne bismo dorasli izazovu da zaštitimo svoju prirodu", dodala je ona gledajući hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.

Izjavu koju je ponovila i u Italiji, ovog puta hvaleći „maslinike i čemprese" i italijanske „prekrasne planine, jezera i more".

Ali iza njenih pohvala o evropskim prirodnim pejzažima, krije se njena odlučnost da se odmakne od kreiranja zelene politike ka implementaciji, reagujući na reakciju farmera i država članica koje tvrde da je Brisel nametnuo veliki teret.

„Sada je pitanje da pređemo na implementaciju. Imamo veoma konkretne razgovore sa industrijom, sa malim i srednjim preduzećima, ali i sa poljoprivrednicima, na primer, da razumemo šta im je potrebno i kako možemo da im pomognemo upravo zato što zajedno možemo postići ove zajedničke ciljeve", rekla je ona u Italiji, nakon sastanka iza zatvorenih vrata sa lobijem poljoprivredne industrije, zajedno sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem.

Ali „sprovođenje" može značiti razvodnjavanje zelenih politika, posebno onih koje utiču na poljoprivrednike.

Na primer, EU ublažava ekološka pravila u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) bloka, uprkos upozorenjima ekoloških nevladinih organizacija.

Predsednica je ranije najavila da će povući planirani zakon o upotrebi pesticida do 2030. godine.

Borba protiv stranog mešanja

Tokom svoje posete Kopenhagenu prošle neselje, odmah nakon Rima, fon der Lajen je obećala da će pogurati borbu protiv stranog mešanja - novim političkim paketom, koji je nazvala „Štit evropske demokratije".

„Verujem da je Evropi sada potrebna sopstvena namenska struktura za suprotstavljanje stranom mešanju. To će ujediniti neophodnu ekspertizu i povezati se i koordinirati sa postojećim nacionalnim agencijama", rekla je ona u Kopenhagenu.

Tokom svih svojih poseta mladima i obraćanja uz hrvatskog premijera Plenkovića, ona je ponavljala da je „ponašanje Rusije realna pretnja", misleći na pokušaj zemlje da širi dezinformacije uoči junskih izbora.

Ovo je postala ključna tema kampanje za nju i druge kandidate nakon sve većeg broja slučajeva špijunaže i dezinformacija na internetu poslednjih meseci, kao što je navodna umešanost evropskih političara u prorusku propagandnu mrežu.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)