Već danima se francuske snage bore da umanje nerede na udaljenoj pacifičkoj teritoriji Nova Kaledonija.
Najmanje 60 barikada koje su demonstranti podigli duž puta, dugačkog 60 kilometara, uklonjeno je, ali saobrajnica nije još otvorena jer će raščišćavanje trajati nekoliko dana.
U sukobima je ubijeno najmanje šest ljudi, a bes je izbio zbog najave izmene ustava.
Domorodački narod Kanak, koji čini oko 40 odsto populacije na ovoj francuskoj teritoriji, osudio je nova pravila koja bi promenila način na koji se učestvuje na izborima.
To je najveći talas nasilja koji je viđen na ovom ostrvu u poslednjih 30 godina.
Šta se događa na Novoj Kaledoniji?
Masovni protesti su izbili kada je francuski parlament usvojio reforme za lokalne provincijske izbore u Novoj Kaledoniji. Novi zakon omogućava francuskim državljanima, koji žive tamo najmanje 10 godina, da glasaju, a objašnjeno je da se time podržava demokratija.
Gde se nalazi Nova Kaledonija?
Nova Kaledonija, gde živi oko 300.000 ljudi, nalazi se između Australije i Fidžija i jedna je od najvećih francuskih prekomorskih teritorija.
Nalazi se više od 16.800 kilometara daleko od Francuske.
Ipak, narod Kanaka već dugo želi da se odvoji od pariske vlasti i poručuju da davanje prava glasa francuskim državljanima urušava njihove šanse za nezavisnost.
Kada je Francuska osvojila teritoriju 1853, Pariz je naselio svoje državljane tako da su domoroci danas u manjini.
Kaldoši, lokalci francuskog porekla, čine 25 odsto stanovništva, a ostatak je sačinjen od novih francuskih pridošlica, ljudi sa ostrvskih teritorija Valis i Futuna i Tahitija, a ima i došljaka iz Indonezije, Vijetnama i drugih azijskih zemalja.
Najmanje 40.000 ljudi se naselilo na Novoj Kaledoniji od 1998, a hiljade će sada moći da učestvuju na izborima.
Pokreti za nezavisnost
Otcepljivanje od francuske vlasti je veliko pitanje, ali postoje i političke grupe koje su lojalne Parizu i žele da održe snažne veze.
Sličnih nereda je bilo devedesetih što je dovelo do sklapanja Sporazuma iz Numee 1998. kada je Francuska obećala da će prekomorskoj teritoriji dati više političke moći.
To je otvorilo put za tri referenduma o nezavisnosti (2018, 2020. i 2021. godine), ali je svaki put većinski odlučeno da se ostane pod okriljem Francuske.
Na taj način, Pariz i dalje kontroliše vojsku, imigracije, spoljnu politiku, ekonomiju i izbore Nove Kaledonije.
Ova ostrvska teritorija je važna jer se Francuska trudi zadrži uticaj u Indo-Pacifičkom regionu.
Među ostalim prekomorskim teritorijama koje pripadaju Francuskoj su i Francuska Polinezija, Valis i Futuna i Kliperton, koje se nalaze u Pacifiku, dok se u Indijskom okeanu nalazi još nekoliko oblasti. Na tim teritorijama ukupno živi oko 1,6 miliona ljudi.
Pariz je započeo razgovore sa lokalnim vlastima, a protesti se nisu još u potpunosti smirili.
(EUpravo Zato/BBC/Al Jazeera)
