Poljoprivreda predstavlja jedan od ključnih sektora srpske ekonomije. I pored izazova sa kojima se suočava, poljoprivreda u Srbiji ima velike perspektive za razvoj. To prepoznaje i Evropska unija i aktivno doprinosi produktivnosti i održivosti ovog sektora.
U razgovoru za EUpravo zato, Januš Vojčehovski, evropski komesar za poljoprivredu je istakao ključne programe, izazove i strategije za unapređenje poljoprivrednog sektora, i pojasnio kako EU pomaže Srbiji u suočavanju s klimatskim promenama i ekološkim izazovima.
Koje konkretne mere sprovodi Evropska unija za podršku razvoju poljoprivrede i održivosti u Srbiji?
Naš vodeći program u oblasti poljoprivrede je IPARD program koji omogućava poljoprivrednicima da dobiju podršku za 60-75 odsto svojih ulaganja. Podržavamo kupovinu ekološki prihvatljivije mehanizacije, izgradnju i rekonstrukciju poljoprivrednih objekata, korišćenje obnovljivih izvora energije i efikasnijih tehnologija.
Oko polovine srpskog poljoprivrednog izvoza namenjeno je EU, a njegova vrednost je samo prošle godine iznosila 2,2 milijarde evra.
Poljoprivrednici mogu da nabave solarne panele za povećanje čiste energije za preradu hrane, rekonstruišu seosku kuću i dobiju potpuno nove mašine visoke tehnologije koje mogu uključivati nove traktore, ali naravno nije ograničeno na samo na njih. U IPARD III programu je dostupno 288 miliona evra iz sredstava EU, što je dopunjeno sa još 90 miliona evra iz republičkog budžeta.
Pored IPARD-a, u širem kontekstu IPA programa, EU je finansirala niz projekata podizanja kapaciteta čiji su glavni korisnici bili Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i njegove različite direkcije i instituti. Zajednički cilj svih ovih projekata je da se pomogne Srbiji u usklađivanju sa politikama EU u oblastima poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Vrednost tog dela pomoći EU za sektor poljoprivrede (pored IPARD-a ) od 2001. godine premašuje 150 miliona evra.
Pomogli smo, na primer, Srbiji da nastavi sa usklađivanjem zakonodavstva o organskoj proizvodnji sa pravnim tekovinama EU, poboljša administraciju voća i vinskih sorti, uključujući stare i autohtone, pojača kontrolu zdravlja životinja, iskoreni besnilo i klasičnu svinjsku kugu.
Povećana digitalna strana poljoprivrede je takođe veliki faktor jer blisko sarađujemo sa Institutom BioSense u Novom Sadu preko programa Horizont, a Evropska investiciona banka je pomogla u finansiranju njegove izgradnje, što je još jedna velika prednost za Srbiju da ima centar izvrsnosti u nauci koji se bavi digitalnom poljoprivredom. Sve u svemu, naše stubove saradnje možemo sažeti u četiri oblasti: digitalna poljoprivreda, ozelenjavanje poljoprivrede, modernizacija i mehanizacija poljoprivrede i EU je, naravno, takođe važno tržište za srpsku poljoprivrednu robu. Dakle, trgovinski aspekt je takođe važan.
Kako EU radi na olakšavanju poboljšanog pristupa tržištu za srpske poljoprivredne proizvode u okviru Evropske unije?
Poljoprivreda u Srbiji već dobro posluje u trgovini sa EU. Veliki asortiman poljoprivrednih proizvoda izvozi se u EU, koja je glavna izvozna destinacija u ovoj kategoriji proizvoda – kao i u mnogim drugim. Oko polovine srpskog poljoprivrednog izvoza namenjeno je EU, a njegova vrednost je samo prošle godine iznosila 2,2 milijarde evra.
Svakako očekujemo da će ove brojke nastaviti da rastu u narednim godinama. EU snažno podržava dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji kroz IPARD i druge projekte pomoći. Između ostalog, trenutno pomažemo Srbiji kroz tvining projekat da odgovori na preostale zahteve za izvoz svežeg živinskog mesa i jaja u EU. Međutim, Srbija treba da se uzdrži od uvođenja jednostranih trgovinskih mera bez prethodnog konsultovanja Komisije, u skladu sa obavezama sadržanim u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Trenutno, kvantitativna ograničenja uvoza suncokretovog ulja i margarina i zabrana uvoza drvenih peleta sprečavaju trgovinu, narušavaju tržište i neefikasni su. Pored toga, srpske uvozne dozvole za proizvode životinjskog porekla i prakse graničnih inspekcija moraju da budu 100 odsto predvidive u smislu učestalosti, trajanja, obima i troškova uzorkovanja, što trenutno nije slučaj. Ova trgovinska ograničenja, mere ili prakse nadležnih organa koje utiču na trgovinu između EU i Srbije moraju da budu u potpunosti u skladu sa relevantnim odredbama SSP-a. To bi unapredilo zajedničke napore u jačanju trgovinskih i ekonomskih veza između EU i Srbije.
Imajući u vidu rastuću zabrinutost za ekološku održivost u poljoprivredi, koje strategije EU promoviše da podstakne održivije poljoprivredne prakse u Srbiji?
EU je potpuno svesna tih izazova. Da bismo ih rešili, usvojili smo naše strategije "Zeleni dogovor" i "Od njive do trpeze". Naravno, kao zemlja kandidat za pristupanje EU, Srbija je u procesu usklađivanja svojih nacionalnih strategija sa strategijama EU. Ovde govorimo, na primer, o davanju još većeg značaja organskoj proizvodnji, smanjenju upotrebe pesticida i industrijskih đubriva i mnogim drugim aspektima. Srbija to treba da uradi ne samo da bi ispunila uslove političkog procesa, već, pre svega, za dobrobit sopstvenih građana. Svi smo svesni koliko je važno da naše resurse, uključujući i poljoprivredu, koristimo na održiviji način i zaštitimo ih za naše buduće generacije.
Uz sve veće izazove koje postavljaju klimatske promene, kako EU pomaže Srbiji u prilagođavanju poljoprivrednog sektora da bi ublažila rizike i izgradila otpornost?
Naša agro-ekološka i klimatska mera IPARD programa ima komponentu kroz koju ćemo podržati poljoprivredne tehnike koje jačaju ovu otpornost. Imamo i namenski projekat "Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode" u okviru kojeg edukujemo poljoprivrednike i buduće poljoprivrednike u školama, lokalnim samoupravama i savetodavnim službama o konkretnim merama, uspostavljajući pokazne parcele širom Srbije kako bismo poljoprivrednicima pokazali u praksi kako mogu da poboljšaju otpornost. Klimatske promene su realnost i svi moramo biti spremni.
Kako postojeći ili potencijalni trgovinski sporazumi između EU i drugih zemalja utiču na poljoprivredni sektor u Srbiji?
Kao što sam pomenuo, sektor poljoprivrede u Srbiji je imao velike koristi od trgovinskog sporazuma sa EU koja je glavna destinacija za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Srbija je takođe imala velike koristi od primene CEFTA sporazuma uz stalni rast izvoza poljoprivrednih proizvoda u regionu.
U IPARD III programu je dostupno 288 miliona evra iz sredstava EU, što je dopunjeno sa još 90 miliona evra iz republičkog budžeta.
EU je jedna od najotvorenijih ekonomija u svetu. Pregovaramo o trgovinskim sporazumima da bismo ojačali našu privredu i otvorili radna mesta. EU podržava i brani industriju i poslovanje radeći na uklanjanju trgovinskih barijera kako bi izvoznici stekli pravedne uslove i pristup drugim tržištima. Očekujemo da se svi naši trgovinski partneri pridržavaju istih principa, a to naravno uključuje i Srbiju.
Kako Srbija i EU mogu dalje da ojačaju svoju saradnju u poljoprivrednom sektoru u cilju promovisanja zajedničkog rasta, održivosti i inovacija?
Svakako ćemo nastaviti da radimo na ovome zajedno. Učešće EU kao glavnog partnera na ovogodišnjem međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu je deo tog napora. Sa nama će biti i neki od naših partnera, poput instituta BIOSENSE koji sam pomenuo, jedne od vodećih institucija u Srbiji kada su u pitanju inovacije u poljoprivredi.
Sredstva EU za podršku daljem razvoju ne samo da će ostati dostupna, već će se značajno povećati kroz naš instrument za rast i reforme za Zapadni Balkan.
