Evropska komisija je 8. novembra 2023. usvojila i predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, zajedno sa godišnjim Paketom proširenja. On predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje Evropska unija.
Cilj Plana je podsticanje ekonomskog rasta regiona i ubrzavanje socioekonomskog približavanja Zapadnog Balkana i EU-a. To uključuje brži tempo reformi na putu ka Uniji.
Odnosi se na period od 2024. do 2027. godine. Njime je predviđeno da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Koji su preduslovi?
Zajednička pozicija zemalja članica Evropske unije, predviđa preduslove za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
To su pre svega poštovanje demokratskih mehanizama, uključujući slobodne i poštene izbore, kao i poštovanje vladavine prava i osnovnih prava.
Za Srbiju i Kosovo kao preduslov definiše se i "konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog provođenja svih obaveza" koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga.
Srbija i Kosovo takođe moraju da započnu pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, navedeno je u dokumentu koji je objavilo je Veće EU.
U dokumentu je takođe istaknut značaj usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom Evropske unije
Kako u njemu stoji - planovi reformi, koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom unije".
Preduslov je i da zemlje Zapadnog Balkana poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, koja uključuje nezavisno i funkcionalno pravosuđe, osnovna prava koja uključuju slobodu izražavanja, medija i garanciju poštovanja svih obaveza u vezi sa ljudskim pravima, uključujući prava pripadnika manjina.
Evropska komisija, sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS) gde je to potrebno, prati ispunjavanje ovih preduslova pre nego što se sredstva pošalju korisnicima, uzimajući u obzir okvir politike proširenja.
Tada Komisija obaveštava Veće EU da li su ispunjeni uslovi pre slanja sredstava.
Ukoliko Komisija utvrdi da neki preduslov nije ispunjen ili da se više ne ispunjava, podnosi Veću predlog izvršne odluke kojom se obustavljaju plaćanja.
Kada Komisija zaključi da je taj preduslov ponovo ispunjen, podnosi Veću predlog izvršne odluke o ukidanju suspenzije.
U ovakvim slučajevima Veće po pravilu odlučuje u roku od mesec dana od datuma prijema predloga Komisije.
Zajednička pozicija predstavlja "mandat za pregovore" sa Evropskim parlamentom, čije je odobrenje potrebno da bi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, postao operativan.
Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali izjavio je 6.marta da je formiran tim za Plan rasta za Zapadni Balkan koji će omogućiti saradnju unutar regiona i sa EU i naveo da se Plan odnosi na period od 2024. do 2027. godine i podrazumeva niz potrebnih reformi, kao i finansijsku podršku Evropske unije.
(M.A./EUpravo zato)
