Od kad je stvoreno Jedinstveno tržište rada Evrope 1993. godine (pod vođstvom Žaka Delora), ono je omogućilo veću konkurenciju, kreiralo nova radna mesta, definisalo pristupačnije cene za potrošače i omogućilo veći izbor roba i usluga za građane i poslovne subjekte.
Prema brojkama delegacije Evropske unije u Srbiji, EU ima 21 milion evropskih preduzeća, 175 miliona radnih mesta i 500 miliona potrošača, a jedinstveno tržište rada omogućava širenje, kupovinu prodaju, kreiranje, investiranje i zapošljavanje u celoj Evropskoj uniji i van nje.
Šta jedinstveno tržište rada osigurava?
Jedinstveno tržište rada ima brojne prednosti za građane i privrednike zemalja članica Evropske unije. Jedna od glavnih jeste slobodno kretanje ljudi, odnosno ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola i politike na polju azila. Slobodno kretanje radnika i roba, zatim slobodno kretanje kapitala, kao i pravo i sloboda kreiranja i pružanja usluga takođe su među važnim prednostima jedinstvenog tržišta EU.
"Slobodno kretanje roba, novca i ljudi ne realizuje se uvek i svuda lako. Ponegde nedostaje zakonska podloga, a u nekim zemljama EU postoje određene administrativne prepreke. Ipak, jedinstveno tržište je jedno od najvećih dostignuća Evropske unije, zato što je otvorilo nove mogućnosti za preduzeća i stanovnike Evropske unije. Snažno i uspešno jedinstveno tržište stvara nova radna mesta i rešava pitanja socijalne zaštite i ekološke održivosti", navodi se u biltenu o Jedinstvenom tržištu rada.
Jedinstveno tržište danas
Sve granične kontrole robe unutar EU su ukinute zajedno sa ukidanjem carinske kontrole kretanja ljudi, što je omogućeno Šengenskim sporazumom (1985). Povremene policijske kontrole (u sklopu borbe protiv kriminala i droge) se još uvek obavljaju kada je to neophodno. Irska, Velika Britanija*, Kipar, Bugarska i Rumunija ne participiraju u primeni Šengenskog sporazuma.
Za većinu proizvoda, zemlje EU su usvojile princip međusobnog priznavanja nacionalnih pravila. Svaki proizvod koji se legalno
proizvodi i prodaje u jednoj državi članici ima pravo da se prodaje na tržištu svih drugih država članica. Sektor usluga je takođe liberalizovan.
Ipak, sloboda kretanja ljudi još uvek nije potpuna. Preduzete su mere da se unapredi mobilnost radne snage, a naročito da se obezbedi da diplome i kvalifikacije (za zanatlije – vodoinstalatere, stolare, itd.) stečene u jednoj zemlji EU budu priznate u svim drugim članicama.
Šta građani imaju od toga?
Jedinstveno tržište rada najviše odgovara upravo građanima Evropske unije. Oni mogu da biraju gde će putovati, živeti, studirati i raditi, bez obzira na nacionalnost.
"Postalo je mnogo lakše promeniti državu, jer su akademske i profesionalne kvalifikacije prepoznate su svuda u Evropi, kao i većina socijalnih i penzionih prava i zdravstvena zaštita", navodi se u biltenu.
Ono što se posebno ističe kao prednost jesu cene avio saobraćaja i telefonije, koje su upravo zbog jedinstevnog tržišta, smanjene.
Kako je Srbija umešana?
Srbija je takođe na jedan način deo jedinstvenog tržišta rada, iako nije članica Evropske unije. Naime, u septembru prošle godine potpisan je sporazum između EU i Srbije o učešću Srbije u programu jedinstvenog tržišta Evropske unije.
Program jedinstvenog tržišta (SMP) je program EU finansiranja koji pomaže jedinstvenom tržištu da dostigne svoj puni potencijal i osigurava oporavak Evrope od pandemije kovida 19. Sa 4,2 milijarde evra u razdoblju od 2021. do 2027. godine pruža se integrisani paket za podršku i jačanje upravljanja jedinstvenim tržištem.
Konkretno, sporazum omogućava srpskim preduzetnicima da se prijave na poziv EU za podnošenje predloga projekata u okviru "Programa jedinstvenog tržišta" putem sajta, a ukoliko predlozi budu ocenjeni kao uspešni, srpska preduzeća će moći da učestvuju, zajedno sa drugim preduzećima u EU i šire, u nekoliko inicijativa koje finansira EU.
Među najinteresantnijim su Evropska mreža preduzeća (EEN) i Erazmus za mlade preduzetnike (EYE). Ove prekogranične inicijative omogućavaju evropskim i srpskim preduzetnicima da prošire svoje poslovanje, rastu i steknu stabilnost uspostavljanjem čvrstih i pouzdanih komercijalnih prekograničnih partnerstava.
EEN je najveća svetska mreža podrške za mala i srednja preduzeća na međunarodnom tržištu. Nju čini više od 450 organizacija, uključujući nacionalne i lokalne privredne komore, agencije za inovacije, agencije za regionalni razvoj.
Nudi mešavinu usluga u rasponu od saveta o pravilima jedinstvenog tržišta, pomoći u pristupu finansijama, podrške inovacijama, umrežavanju i susretima širom Evrope i šire za pronalaženje investitora i komercijalnih partnera izvan nacionalna teritorija.
EEN pruža podršku novim preduzećim, malim preduzećima i preduzetnicima iz širokog spektra sektora: od poljoprivrede do veštačke inteligencije, od tekstila do vazduhoplovstva, od pomorstva do kreativnih industrija.
Erazmus za mlade preduzetnike (EYE) je program poslovne razmene koji pomaže novoosnovanim da steknu veštine neophodne za pokretanje i/ili uspešno vođenje biznisa: novi preduzetnici razmenjuju znanja i poslovne ideje sa iskusnim preduzetnicima, sa kojima borave u inostranstvu i sarađuju na zemlja na period od jednog do šest meseci.
Značaj za austrijsku ekonomiju
Kako je jedinstveno tržište u praksi uticalo na jednu zemlju, portal EURACTIV je pisao povodom 30 godišnjice jedinstvenog tržišta rada.
Uklanjanje barijera dovelo je do znatnog povećanja trgovine unutar EU. Oko 70 odsto ukupne spoljne trgovine Austrije (izvoz i uvoz) ostvaruje se sa ostalih 26 zemalja EU. U izvozu je to bilo 1995. godine - 33 od 42 milijarde evra, dok je 2021. bilo 112 od 166 milijardi evra. Od članstva u EU, odnos Austrije (robe i usluga, mereno kao udeo u BDP) povećao se sa 33,6 odsto na 55,9 odsto i time je iznad proseka EU. Samo stopa izvoza robe povećana je sa 23,4 odsto na 41,5 odsto. Na svaku izvezenu milijardu obezbeđuje se oko 10.000 radnih mesta. To znači da skoro svako drugo radno mesto u Austriji direktno ili indirektno zavisi od izvoza.
Od pristupanja Austrije EU, strane kompanije su ulagale u ovu zemlju u proseku oko sedam milijardi evra godišnje (1995-2021). U tri godine pre pristupanja, strane direktne investicije bile su oko 1,3 milijarde evra godišnje. Investicije stranih kompanija u Austriji su tako u proseku povećane pet puta. Obim direktnih investicija u Austriji je povećan sa 16 milijardi evra u 1995. na 188 milijardi evra u 2021. Osim toga, austrijske investicije u inostranstvu su snažno porasle od pristupanja EU. Akcije su porasle na približno 229 milijardi evra u 2021. godini.
(JA/EUROPA.rs/EURACTIV.rs/EUpravo zato)
