Kada je glečer koji se nalazi iznad sela Pralonjan la Vanoaz (Pralognan-la-Vanoise) u Francuskim Alpima počeo da se topi, stvorilo se veliko jezero koji bi mogao da ugrozi čitavo naselje. Ipak, pokreće se projekat koji bi trebalo to da spreči.
Meštani Pralonjana la Vanoaza znaju kakve sve opasnosti vrebaju sa planina - lavine, odroni, klizišta i slične nepogode su deo života planinskih sela, a sa pojačavanjem klimatskih promena, rizik je sve veći.
Pre manje od godinu dana, veliko jezero je otkriveno iznad sela zbog čega stručnjaci strahuju da bi više od 60.000 kubnih metara ledene vode moglo da potopi ovo francusko mesto.
Vodič Bernar Vion (66), koji je tokom života imao priliku da vidi kako se vodostaj povećava i planina menja, rekao je da je ovaj region na prvoj liniji fronta klimatske krize. Na pitanje novinara Gardijana da li je zabrinut, nasmejao se.
"Živim ispod stena i bezbrižno spavam kao i do sada. Ljudi koji žive u planinama su otporni na prirodne nepogode", poručio je.
Ipak, to ne znači da opasnosti nema. Kao što smo već pisali, švajcarsko selo Blaten je uništeno kada je, usled topljenja leda i pomeranja glečera, pokrenuto klizište koje je zatrpalo skoro sve kuće. Meštani su se evakuisali, a mnogo od njih se, po svemu sudeći, neće skoro vratiti u svoje domove.
Kako bi se sprečio sličan scenario i u Pralonjan la Vanoazu, pokrenuta je opsežna inženjerska operacija. Tri radnika su helikopterom poslata na glečer Gran Marše, na visini od 2.900 metara, kako bi u ledu napravili kanal dubok 6 metara i 100 metara dugačak. On bi trebalo da usmerava vodu iz jezera ka potocima koji protiču kroz selo.
"Ideja je da se pomogne vodi da postepeno nađe svoj put niz planinu kako bi se izbeglo brzo pražnjenje jezera", rekao je David Bine, direktor službe za obnovu planinskog zemljišta (RTM) u severnim Alpima, koja je deo nacionalne šumarske komisije zadužene za identifikovanje i sprečavanje prirodnih opasnosti.
"Ono što izaziva probleme i štetu prilikom planinskih bujica nije voda, već kamenje, šljunak, pesak, pa čak i ogromne stene koje nosi sa sobom", dodao je.
Iako je glečer taj koji sprečava da se jezero izlije niz planinu, on se smanjuje brzinom od 2 do 3 metra godišnje. Postoji i rizik da bi toplija voda iz jezera mogla da napravi kanal i izbije ispod njega.
Bine je izjavio da njegova agencija ispituje 300 od procenjenih 600 jezera u Alpima i Pirinejima jedno po jedno zbog takvih opasnosti. Operacija u Pralognjanu koštaće oko 400.000 evra, a trebalo bi da bude završena do kraja leta.
Ideja da se bagerima interveniše na glečerima, koji se već alarmantnom brzinom povlače, ocenjena je kao najmanje štetna po životnu sredinu. Olivije Galjardini, stručnjak za glečere sa Univerziteta u Grenoblu, opisao je to rešenje kao "nesrećno, ali neophodno".
Martin Blank, gradonačelnica Pralonjana, rekla je da je odluku o izvođenju radova donela sa prefekturom Savoje i lokalnim vlastima nakon što su naučnici ispitali glečer i utvrdili rizik.
"Pitali smo se da li to može da sačeka, ali pošto je prevencija bolja od lečenja, odlučili smo da krenemo. Odlučili smo da predvidimo događaje umesto da ih preživljavamo. Priroda je priroda i ne postoji mogućnost da rizika nema", rekla je ona.
Najviše polemike izazvalo je zatvaranje opštinskog kampa, pored kaskade koja se uliva u selo, u slučaju da radovi izazovu iznenadni nalet vode.
Lokalni trgovci kažu da je ovog leta broj turista i planinara manji, verovatno zato što je kamp zatvoren, ali Silver Bone, direktor turističke kancelarije, rekao je da je imao vrlo malo poziva zabrinutih ljudi.
"Niko nije posebno zabrinut. Preventivni radovi se izvode kako bi se, nadamo se, problem rešio", rekao je lokalni upravljač žičare dok se "Gardijan" spuštao u vrtoglavu prazninu iznad sela.
Dolazak u Pralonjan, predvorje Nacionalnog parka Vanoaz, tokom sunčanog dana otkriva ogromne kamene litice ispresecane blistavim kaskadama. Sat kasnije, uz brzu promenu atmosfere, vrhovi su obavijeni tamnim oblacima i nadvijaju se iznad područja na zastrašujući način.
"Mogu da izgledaju prilično preteće na prvi pogled jer su izuzetno strmi", rekao je Vion.
Ovaj 66-godišnjak poznaje planine kao svoj džep. Prvi uspon na velikoj nadmorskoj visini načinio je sa osam godina, sa svojim ocem, takođe vodičem. I njihovi dedovi su bili alpinisti.
Vion je 2019. prvi put uočio ono što opisuje kao "baru" vode na glečeru Gran Marše. Od tada svake godine posmatra kako raste, sada zauzima skoro 1 hektar.
"Planina danas izgleda veoma drugačije nego pre 50 godina. Retko smo tada viđali ovakva jezera na glečerima ili odrone stena ovakvog intenziteta i učestalosti", rekao je.
Nedavno se deo planine obrušio jer se otopio permafrost - tzv. večni led koji drži stene na okupu.
"Mi smo ovde na prvoj liniji klimatskih promena. Znamo da se one dešavaju", rekao je.
Blank se složila.
"Rođeni smo u Pralonjanu i jasno nam je da nema poređenja između onoga što smo viđali kad smo bili deca i onoga danas, ali poslednjih godina stvari su se zaista ubrzale. Sada zaista možemo da vidimo razliku. Čak ni sunce u planinama više nije isto. Osećamo ga. Imamo i mnogo više vetrova koji donose pesak iz pustinje, koji se taloži na glečerima i takođe ubrzava topljenje", navela je i dodala: "Ljudi su ovde navikli na opasnosti iz prirode. Navikli smo na lavine, odrone stena, bujične poplave i klizišta jer smo ih viđali i sa njima živeli od malena. Lokalci razumeju da postoje stvari koje možemo da kontrolišemo i one koje ne možemo".
(EUpravo zato/Guardian)
