Šta kaže izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji? Između zabrinutosti i preporuka

"Srbiji su potrebna konkretna poboljšanja i reforme izbornog procesa", ovako bi u najkraćem glasio sažetak izveštaja ODIHR o izborima 17. decembra.

Zakazivanje novih izbora

Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda otvorena je 19. februara, pa ekspresno prekinuta i odložena za 1. mart. Rok za konstituisanje vlasti u Beogradu je 3. mart, ukoliko se to ne desi sledi imenovanje privremenog organa od strane Vlade Srbije.

Predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine ima zatim rok od mesec dana da zakaže nove izbore koji najranije mogu biti 45 dana, a najkasnije 60 dana nakon datuma zakazivanja - najranije 18. aprila, a najkasnije početkom juna.

Vlast i opozicija različito tumače izveštaj

Vlast i opozicija različito su tumačili izveštaj. Dok premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić smatra da dokument "stavlja tačku na sve besmislice i laži o krađi izbora", opozicija tvrdi da je stigao "dokaz za sve ono što su nedeljama unazad tvrdili o neregularnostima".

Javnost se s pravom pita - šta dalje? Izveštaj ODIHR se u suštini bavi preporukama za poboljšanje izbornog procesa i zakona. Garancije da će bilo šta od toga biti ispunjeno ne postoje iako je Brnabić poručila da će Srbija nastaviti da radi sa ODIHR i OEBS-om i sa implementacijom preporuka.

Zvaničan izveštaj sažet u 25 tačaka

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je zvanično konačni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kojem se ističe da je, "iako su izbori tehnički dobro vođeni i biračima je ponuđen širok izbor političkih alternativa, dominirao angažman predsednika, što je, uz sistemske prednosti vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove".

U konačnom izveštaju se ističe da je učestalost vanrednih izbora dodatno narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija, ali da su se tokom kampanje uglavnom poštovale osnovne slobode.

"Ipak, kampanja je bila poremećena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na javni sektor zaposlenih i zloupotrebama javnih resursa, a primećena je i nedovoljna zastupljenost žena", navodi se u izveštaju ODIHR-a.

Naznačeno je i da su mediji dali prostor svim učesnicima izbora u skladu sa zakonom, ali da je većini nacionalnih emitera nedostajalo istinsko analitičko izveštavanje, što je umanjilo šanse glasača da se informišu o izborima.

Navodi se i da je izborni dan protekao glatko, ali da je obeležen brojnim proceduralnim nedostacima – uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve gužve, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.

"Desili su se i izolovani incidenti koji su uključivali fizičke napade i zastrašivanje članova biračkih odbora i posmatrača građana. Uz to, široko rasprostranjene tvrdnje – koje su se tokom dana pojavljivale o potencijalno velikom broju birača koji žive u inostranstvu, a koji su organizovani i autobusom dovođeni u prestonicu da glasaju za vladajuću stranku – podrili su poverenje javnosti u integritet lokalnih izbora i uticali na prihvatanje rezultata parlamentarnih izbora", piše u izveštaju.

ODIHR je ocenio i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje. Međuanrodna posmatračka misija (IEOM) generalno je pozitivno ocenila procedure glasanja, ali je ecidentirala i slučajeve grupnog glasanja i neovlašćenog praćenja birača, kao i fotografisanje glasačkih listića.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno i da je efikasno sprovela izborne pripreme, ali da ograničeni ljudski i finansijski resursi ometali sposobnost komisija da održivo unapredi svoj rad između izbornih perioda.

Izvor: J.N./EURACTIV.rs